Према новој студији објављеној у „Nature Geoscience“, четири од најважнијих и међусобно повезаних делова климатског система Земље губе стабилност.
Истраживачи су, анализом стварних података, идентификовали ране сигнале дестабилизације за:
- Гренландски ледени покривач,
- Атлантску меридионалну циркулацију (AMOC),
- Амазонску прашуму и
- систем монсуна у Јужној Америци.
„Имамо уверљиве доказе да се више повезаних делова Земљиног система дестабилизује“, каже професор Никлас Боерс са Техничког универзитета у Минхену и Института за истраживање климатског утицаја у Потсдаму.
Системи нису изоловани — они утичу једни на друге кроз океане и атмосферу, што може изазвати додатне негативне последице и отежати предвиђање критичних тачака. Иако климатски модели још не могу поуздано симулирати ове сложене процесе, емпиријски подаци већ показују знаке губитка стабилности.
Истраживачи су развили математичку методу која анализира како системи реагују на поремећаје. Примена ове методе показује да кључни делови Земљиног система губе стабилност, док ризик расте са сваким додатним делом степена глобалног загревања.
Аутори студије наглашавају хитност смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и позивају на глобални мониторинг климатских система, укључујући сателитска праћења вегетације и топљења леда, наводи „Космички гласник“.