Холивудски глумац Младен Секуловић који је са наших простора, у Америци је постао познат ранији година као Карл Малден. Иначе, он је једини наш глумац са ових простора који је добио Оскара.
Оскаровац Карл Малден рођен је 1912. године као Младен Секуловић. Његов отац Петар Секуловић је почетком прошлог века напустио родно Подосоје код Билеће и отишао за Чикаго. Тамо је рођен Младен, као најстарији од тројице браће. Његова мајка Мина Секуловић била је Чехиња.
„Васпитан сам тако да сам се осећао као да сам заправо лично дошао из малог села крај Билеће, иако тамо никада нисам ни крочио док нисам постао зрео човек“, говорио је Малден.
Наш оскаровац је тридесетих година напустио град Гери где је провео детињство, а потом и радио у челичани. Он је у „Гудмен театру“ у Чикагу похађао часове, а тамо је упознао Марлона Бранда, а потом и Кирка Дагласа.
Тада је променио име у Карл Малден, на наговор позоришта. Већ у овом периоду су га запазили амерички листови.
Убрзо је отпутовао у Њујорк и заиграо на Бродвеју. Први пут је са Брандом глумио у „Кафани поред пута“, а потом и у легендарном филму „Трамвај звани жеља“, који је био врхунац његове филмске каријере јер је 1951. године освојио Оскара за најбољег споредног глумца.
Лојалност српском пореклу
Био је номинован за Оскара за најбољу споредну улогу и у филму „На доковима Њујорка“ 1954. године у режији Елија Казанаи.
„Колико год да сам хтео да будем обичан амерички клинац, осећао сам се као аутсајдер, разапет између мог српског дома и остатка света. Лојалност српском пореклу била је највећа вредност у дому мога оца. Био је поштован вођа српске заједнице и опседнут тиме да буде добар Србин, да помаже људима у околини да буду добри Срби“, написао је Малден о српском пореклу и коренима.
Карл Малден је користио сваку прилику да спомене презиме Секуловић. Тако у филму „Патон“, у улози генерала Омара Бредлија каже једном војнику: „Додај ми тај шлем, Секуловићу“. У филму „Деад Рингер“, као полицијски детектив, каже другом детективу: „Дај ми моју капу, Секуловићу“.
Карл Малден оженио се Моном Гринберг 1938. Упознао ју је за време ангажмана у Гудменовом театру. Са њом је био у браку дугом више од 70 година и добио две кћерке, Мону и Карлу.
