Многе хришћанске деноминације и секте користе Библију да докажу исправност свог учења. Како схватити које је тумачење тачно? Кроз историју, од 1. до 21. века, једино Православна Црква носи непромењено сведочанство о Христу, израженом у Светом писму. „Ја сам с вама у све дане до свршетка века“ – рекао је Христос првим члановима Цркве коју је Он основао. Ове речи се не могу приписати ниједној од секташких група које су настале много година касније. Постоји само једна заједница у којој ове речи још увек живе и увек ће живети – а то је Православна Црква. Библија – збирка књига које су написали пророци и апостоли под надахнућем Светог Духа – један је од главних извора Божанског Откривења не само у Православној Цркви, већ и у другим хришћанским конфесијама и верским заједницама. И све оне признају Библију као Реч Божију. Како, међутим, можемо да знамо ко је у праву у тумачењу Светог писма? Заиста, цео живот није довољан да се упознате са свим тумачењима Библије, укључујући и разне секте које настају готово сваки дан.
У потрази за одговором на ово питање, прво, може нам помоћи историја. Канон Светог писма, данас уобичајен, формиран је прилично касно. Формирање корпуса светих књига одвијало се у контексту живота хришћанске заједнице првих векова и било је повезано са жељом да се Хришћанство заштити од секти и јереси које су се тада појавиле, а које су својим текстовима активно шириле лажна учења. Регулаторно тело овде је била Црква, која је, у личности учесника Црквених сабора, светих отаца, уз благодатну помоћ Светог Духа, створила библијски канон. Дакле, Црква је примарна у односу на Свето писмо.
Црква постоји од времена Исуса Христа, њеног Оснивача и Поглавара. У почетку је била прилично мала и у суштини идентична са апостолском заједницом. У личности апостола, Господ је пре свог Вазнесења поверио Цркви одговорност за очување Истине и сведочење о њој целом свету. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин. (Мт 28,19-20), – заповеда Он својим ученицима, који су основали прве црквене општине. Од тада па до данас, Црква коју је основао Христос чува, шири и разјашњава Истину, која је, између осталог, садржана у Светом писму и створена у њој.
Из овога следи да је један од главних критеријума верске заједнице, у којој је истина присутна, њено историјско и духовно наслеђе вере и учења о Богу, испуњено благодаћу. Ово наследство, које се обично назива апостолско наследство, потпуно је присутно у Православној Цркви и одређује једно од његових битних својстава – апостолство. Ово последње значи да Црква увек остаје изнутра идентична са Црквом која је била под апостолима.
Апостолско наслеђе налази свој директан израз у уредби свештенства. Ако пратимо ланац рукоположења православног свештенства, долазимо до једног од дванаест Христових ученика. Ово наслеђе у Цркви такође укључује очување доктрине примљене од апостола. У светској историји нема нигде тако живе и континуиране традиције.
Кроз историју хришћанства – од 1. до 21. века – Црква носи исто сведочанство о Христу, које је изражено у Светом писму. Ја сам с вама све дане до свршетка века (Матеј 28, 20) – рекао је Исус Христос првим члановима Цркве коју је Он основао. Ове речи се не могу приписати ниједној од секташких група које су настале много година касније. Постоји само једна заједница у којој ове речи још увек живе и увек ће живети – а то је Православна црква.
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
