У последњих неколико дана банке су својим клијентима масовно слале поруке упозорења, саопштавајући да је у току „фишинг“ кампања и апелујући да се посебно води рачуна о томе да се поверљиви подаци ни са ким не деле. Како препознати да су у питању мејлови које шаљу преваранти и не „упецати“ се, објаснили су експерти за сајбер-безбедност.
Мејлови од султана од Брунеја или времешне наследнице која је наследила милионе, а сада нема куд’ са тим новцем, па тражи коме да га уплати су ствар прошлости – сада хакери „оперишу“ много вештије. Због тога је и број жртава њихових превара све већи, иако стручњаци за сајбер-безбедност не престају да упозоравају о томе колико је важно водити рачуна и не отварати мејлове непознатих пошиљалаца. Како препознати „фишинг“ мејлове?
Легитимни мејлови, нарочито од банака и других јавних институција ретко када заврше у спам сандучету – обично се тамо преусмерава пошта која стиже са непотврђених, сумњивих адреса. „Када се неки мејл по аутоматизму класификује као спам, то значи да он није прошао један или више баријера и тестова који верификују пошиљаоца. Ово би требало да буде прва црвена заставица и знак упозорења да мејл не отварате“, навео је стручњак Моти Елул.
Фишинг мејлови се најчешће шаљу са адреса које веома подсећају на добро познате адресе банака, ланаца продавница, јавних служби, па чак и послодавца. „Када вам стигне мејл са неке наизглед легитимне адресе добро проверите све карактере и обратите пажњу да ли је адреса написана исправно. Уколико приметите необичне карактере или штампарску грешку, готово сигурно је у питању превара“, упозоравају стручњаци.
Мејл који почиње са „Поштовани корисниче“ или „Поздрав, кориниче наше услуге“ би требало да буде знак упозорења. „Фишинг мејлови таргетирају велики број корисника истовремено и наводе корисника да предузме неку радњу у што краћем року. Најчешће је обраћање у таквим мејловима генеричко, а значи неће имати ни род, а поготово ваше име и презиме“, навео је стручњак Тео Зафикарос у интервјуу за портал Бест Лајф Онлајн.
У нашем народу постоји пословица „Обећање – лудом радовање“ и она се итекако може применити у овом контексту. Уколико у мејлу приметите да вам пошиљалац обећава куле и градове, велике своте новца или ваучере само ако заузврат попуните неку анкету или одговорите на пар питања о, примера ради, квалитету услуге – чувајте се! Никада не кликћите на линкове из мејла и не остављајте податке банковних картица на крају било каквих упитника.
Уколико у добијеном мејлу уочите било какву дозу хитности и битности, врло вероватно да се ради о некој превари. Преваранти често играју на карту ургентности, претећи корисницима да уколико у најкраћем року не изврше неку активност следи блокада њихових налога, картица и слично. Ако добијете мејл сличне садржине где се од вас тражи да преко неког линка хитно верификујете свој профил или потврдите број телефона или рачуна, добро обратите пажњу на то ко је пошиљалац, а уколико га не препознате – само обришите мејл.
„Фишинг“ мејлови се неретко генеришу путем софтвера са вештачком интелигенцијом или само преводе путем Гугл транслејта са енглеског на језик земље у којој је прималац. Стога су штампарске грешке у њима врло честе. Ако добијени мејл није у складу са духом језика или обилује неким чудним речима и грешкама у писању – то значи да је он највероватније злонамеран. Слободно га изигноришите и обележите као спам, како вам се сличан садржај више не би приказивао у сандучету.
