Када га је давних шездесетих година породица Ђокић љубазно угостила у свом домаћинству покрај Ниша, познати холивудски глумац Роберт Де Ниро се заљубио у Србију. Питомо село Чокот, домаћа погача и сир, али и срдачно гостопримство, освојили су Де Нира који је једном приликом изјавио да се “осећа као Србин”.
Лето 1967. године. Негде на путу између Ниша и Скопља, необријани, млади студент стопира. Пут му пресеца пољопривредник који се после напорног дана на пијаци, враћа кући. Кола пуна црвеног парадајза се заустављају поред симпатичног младића, који на француском језику покушава да објасни да му је потребна помоћ.
Иако му је језик стран, пољопривредник успева да разуме да је странцу потребан превоз. Отвара му врата свог запрежног возила и крећу путем његовог домаћинства у селу Чокот недалеко од Ниша. Успут наилазе на мештанина који је пољопривреднику објаснио да је младићу потребно преноћиште, и овај без много размишљања одлучи да га угости у свом дому.
И не би ту било ничег посебног необичног, да тај младић није био Роберт Де Ниро. У то време, за овог данас чувеног холивудског глумца, није знало много људи. Заправо, Де Ниро тада није био познат. Ипак, пољопривреднику Радовану Ђокићу није било важно о коме се ради, већ чињеница да ће помоћи младом човеку у невољу.
У домаћинству Ђокића, Де Ниро је био угошћен по свим српким обичајима. Љубазна породица му је пружила собу, упркос глумчевом захтеву да спава у сенику. Три дана су провели споразумевајући се осмесима и по неком реченицом, а Де Ниро им је био и испомоћ у обављању свакодневних послова.
Када се спремио да крене, торбу су ми напунили домаћом погачом и сиром, да се нађе за пут. Глумцу се ово посебно урезало у памћење, о чему је годинама касније и јавно говорио. Након годину дана, Де Ниро је поново посетио село Чокот и Ђокиће. Тада се обрадовао домаћинима, а посебно кобили Олги коју је одмах посетио у штали.
Роберт де Ниро је велики навијач најбољег тенисера света Новака Ђоковића, а кћерки је дао име Дрина, баш као што се зове велика српска река.
Пријатељи које је судбина на необичан начин спојила, највише времена су проводили у башти са парадајзом. Глумац је помагао у брању овог поврћа, а према причама мештана села Чокот, парадајз је највише волео да једе са сиром и погачом. После три дана Роберт Де Ниро је кренуо на пут ка Грчкој, али га је недалеко од Чокота опљачкао неки ауто-стопер.
Када се поново појавио на вратима родне куће Ђокић и објаснио шта се догодило, Радован му је дао новац потребан да стигне до жељеног одредишта. И поред глумчевог инсистирања да му заузврат поклони једну своју камеру, Ђокић није прихватио уз образложење да ће врати када буде имао. Неколико година касније, Ђокићи су Де Нира видели на великом филмском платну.
У разговору за британске медије, Де Ниро је изјавио да је највећа неправда учињена Србима од стране Европе, али и целог света, када је одлучено 1999. да се бомбардује ова мала земља.
Иако се никада више није вратио у мало моравско село покрај Ниша, Де Ниро је о Србији, српским обичајима, гостопримству и храни, одувек причао са посебним жаром. Београд је посетио као гост ФЕСТ-а седамдесетих година прошлог века, а више пута је истицао да се и сам осећа као Србин.
