Сваки град, као људско станиште има своје развојне етапе. Обично почиње као место за подизање станишта, затим се око њега и у њему формира економска, саобраћајна, административна и друга структура.
Оне га подижу на лествици цивилизацијског развоја и омогућавају његовим становницима да живе боље, комфорније и у скалду са цивилизацијским тековинама.
Нећемо набрајати све фазе које је Ниш прошао да би достигао форму, обрисе и статус града у скалду са нормама и захтевима који они прате. Задржаћемо се на једној етапи која га је учинила оним чије тековине су остале до данас. Биће наведене само поједине чињенице јер би оваква тема захтевала много више простора. Али ће и оваква каква јесте пружити једну живописну слику Ниша из периода владавине Милана Обреновића.
Модеран град на југу Србије
Вероватно ће се већина из историографских кругова сложити да је „прелом,“ у његовом развоју био кључан након ослобођења од турске окупације 1878. године. Такође, добар део се слаже да је Ниш своју трансформацију и приближавање европским градовима у то време имао за време владавине династије Обреновић, пре свега кнеза а затим краља Милана Обреновића. У Нишу је краљ Милан видео капацитет и визионарску идеју модерног града на југу Србије. Његов геостратешки положај, пре свега, мотивисао га је да у њему види другу српску престоницу,што ће Ниш у разним раздобљима у будућности и бити не само по Обреновићевским троном.
Развој по ослобођењу
Нагли развој биће видљив готово одмах по ослобођењу. Већ 1878. године из Ниша се у Пешту извози мешине које је производило педестак табахана и радњи за обраду коже. Краљ Милан улаже у привреду Ниша 1880. године изградњом фабрике коњака који је такође ио намењен извозу. Нарочити напредак доживљава изградњом железничке пруге која га је повезала са Београдом а од Ниша ишла даље према Врању. Овај подухват владе краља Милана није био нимало једноставан. Изградња пруге је трабало да се финансира тзв.железничким зајмом чији би финансијер била француска генерална унија са ојом је уговор склопљен 1881. године. Проблем је наишао на осуду јер је избор Генералне уније извршен без процеса који данас познајемо као тендер.
Дошло је до оштре расправе у Народној скупштини, која је тада своја заседања имала управо у Нишу. Примедбе су се показале као оправдане јер је ,,Генарална унија,, из Француске убрзо банкротирала. Проблем је решен тако што је 1882. године склопљен нови уговор са француском банком Народни контоар за есконт и радови на градњи железнице су настављени. Развој Ниша текао је линијом успона, године 1881. он добија и своју прву банкарску установу-,,Државну окружну штедионицу,, затим се развија и прва штампарија. Ниш постаје и седиште разних дипломатских представништава,Француске, Енглеске,Италије, Турске и Аустрије.
Први воз
Први воз у Ниш стиже 1884. године и то отвара нове перспективе и отварање нових привредних и финансијских чинилаца. У Нишу се формира железнички чвор по угледу на велике градске центре. Он је важна путна и транспортна тачка истока ка западу и са севера на југ. Финансијер из Француске Народни контоар добија концесију на експлоатацију пруге на двадесет пет година. То уз друга државна давања није било баш повољно.
Међутим, Ниш се изградњом ове саобраћајнице приближио западном свету, његовој привреди и финансијским токовима. Иградња производних капацитета имала је свој незаустављив замах.
Аустријанац Јован Апел који је још 1864. године имао ручну пивару у Алексинцу купио је од Турака у Нишу око шест хектара земље (део града који данас познајемо као Апеловац прим.аут) саградио је модерну парну пивару и тамо 1884. године пренео сву опрему. Његова производнај пива на дневном нивоу попела се на невероватних двадесет хектолитара. Те исте 1884. године у граду је са 250.000 динара почетног капитала осбован и први домаћи новчани завод-Нишка акционарска штедионица. Новчани промет, зајмови и руковање новчаним улозима приближиће се онима који су се установили у Западној европи.
Нишка акционарска штедионица подићи ће касније, 1902. године за своје потребе једну од најлепших и најпрепознатљивијих грађевина које сведоче о успону Ниша у улици генерала Милојка Лешјанина. У њој се данас налази ансамбл ,,Симфонијског оркестра“.
Успон привреде
Подизани су и многи производни и привредни објекти у којима је посао нашло становништво из града и околине. Један од најстаријих је свакако ,,Железничка радионица,, која је служила за поправку локомотива и путничких и теретних вагона основана 1885. године. У почетку је у њој радило око 100 радника на челу са управником французом Феликсом док је и већина мајстора била пореклом из Француске. Касније се број радника повећавао и у њој су ухлебљење нашле многе нишлије. Железничка радионица биће ембрион онога по чему ће у каснијим временима бити препознатљив – Машинске индустрије Ниш.
Нису занемаривани ни саобраћајнице у околини града па су 1885. године изграђени путеви Ниш-Горња Топоница и Ниш-Грамада. Године 1886. је на простору код Јеврејског гробља изграђена циглана са модерном пећи која се звала,,Циглана Јовановића, Живковића и Поповића“.
Раст саобраћајног капацитета
Наредних година 1887. и 1888. изграђене су пруге према Белој паланци и Ристовцу чиме је саобраћајни капацитет Ниша проширен. Истовремено расла је и занатлијска производња еснафа у Нишу али и пољопривредна производња из околних села на коју се привреда града доста ослањала.
Подрум Тутуновић (чији остаци неславно пропадају и сведоче о немару за наслеђе прим.аут) а који је сем овог у Нишу имао своју филијалу и у Солуну 1890. године сипао је кљук величине 150.000 ока (једна ока 1.28 кг.). У град су долазили пословни људи и трговачки агенти из Француске, Аустроугарске и Немачке заинтересовани за вино са овог поднебља. Вино произведено у Нишу садржало је 22 до 30 процената шире и било је врло тражено у иностранству. Појава филоксре 1889. године је донекле смањила произвођачке капацитете али је 1889 одржан у Нишу винарски збор који је донео смернице за спречавање даљег уништавања виногорја и његову обнову. Последице филоксере су имале мање последице него у неким другим европским земљама. Примера ради за сићевачко вино цена је достизала и 30 динара за 100 ока.
Раст броја становника
Године 1890. са растом привреде и економије дошло је до поратса броја становика на 19.877 од чега је 12.348 било овде рођено. Било је све мање Турака који су остали након ослобођења али се увећао прилив Грка и Цинцара. Од пописа странаца 1879. године када је било њих 2.100 у граду је број порастао на преко 2.950. Улагање страног капитала, не рачунајући зајмове и концесије ишло је мало успореним темпом. Несигурност огледана у интересима страних сила за ово подручје балкана и стална геостратешка трвења одвлачиле су покушаје акумулирања страног капитала.
Краљева друга кућа
Краљ Милан Обреновић је често боравио у Нишу без сумње га сматрајући својом ,,другом кућом,,. Често је ишао у лов по околини, примао стране депутације и обављао разне државне послове. Конак поред Нишаве био је други двор а поред уздизања економске, војне и друге моћи града радио је на његовом уобличавању. Исправљени су турски сокаци, изграђени тргови, уређен простор поред реке ницали паркови.
Град је путевима повезиван са околином и представљао својеврсни административно-културни и економски центар региона. Да ли је Ниш заборавио Милана Обреновића визионарског краља ослободиоца у правом смислу речи? На жалост јесте? Зашто је то тако на нама је самима да о томе размислимо.
