На данашњи дан, пре 680 година, српски цар Стефан Душан освојио је град Сер, који је представљао кључни корак у проширењу територије Српског царства. Овим освојеним упориштем Душан је осигурао контролу путева према Тракији и Халкидикију, где се налази и Света Гора, чиме је обезбедио стратешки приступ српско-византијској граници.
Сам поход на Сер био је пажљиво планиран. Град је у то време био снажно византијско утврђење, а у њему се налазила моћна посада и локално становништво које је пружало отпор.
Душан је употребио комбинацију опсаде и преговора
Душан је употребио комбинацију опсаде и преговора. Његова војска је опколила град, одсекла му снабдевање, док су истовремено трајали разговори са грађанима и грчком властелом. На крају је град отворио капије, уз гаранције да ће локално становништво задржати своја права и привилегије, чиме је осигурано мирно укључење Сера у састав Српског царства.
Хроничар Јован Кантакузин записао је да су „Срби, под вођством свога цара, заузели Сер без већег крвопролића, јер је народ града више гледао на очување својих добара него на верност византијском двору“. Овај детаљ сведочи да Душанова победа није била само војна, већ и дипломатска, јер је успео да придобије поверење становништва.
Успон Стефана Душана
Стефан Душан, први српски цар и девети владар из династије Немањића, поставио је темеље српске средњовековне државе својим освајањима и реформама. Рођен 1308. године, Душан је ступио на престо 1331. године, наследивши свога оца Стефана Дечанског.
Успешно је реализовао низ освајања која су учврстила српску моћ у региону, користећи унутрашње немире у Византији да прошири границе царства према југу.
Проглашење цара и уздизање цркве
Цар Душан се прогласио за цара Срба и Грка у Скопљу 1346. године, подижући српску архиепископију на ранг патријаршије. Крунисали су га српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон, уз присуство великог броја представника православних цркава.
Душанов законик и друштвене реформе
Душанова владавина, осим што је обележена значајним територијалним ширењем, укључивала је и стварање Душановог законника, правног акта који је представљао спој византијског права и старих српских законских традиција. Овај законик није само утврдио правне норме, већ је представљао темељ социјалног уређења српског друштва.
Задужбине и културно наслеђе
Током своје владавине, Душан је показао велику страст према архитектури, завршавајући изградњу манастира Дечани, који је започео његов отац, и подижући своју задужбину, манастир Светих архангела код Призрена.
Легенда о клетви Стефана Дечанског
Међутим, Душанова владавина обележена је и легендом о клетви коју је наводно на њега и његове потомке бацио његов отац Стефан Дечански пред смрт. Иако Душан није осетио директне последице овог проклетства, верује се да је оно утицало на судбину његовог сина, Стефана Уроша V, као и на даље токове српске историје.
Наслеђе цара Душана
Обележавајући овај дан, присетимо се храбрости и визије цара Душана Силног, лидера који је преобликовао Балкан и оставио неизбрисив траг у историји српског народа. Његово наслеђе, сачињено кроз војна освајања, дубоке друштвене реформе и допринос православној цркви, и даље опстаје кроз векове, подсећајући нас на златно доба српске историје.
