Хормони нису „кривци“ само за промене расположења у пубертету, трудноћи или менопаузи – они су много више од тога.
Замислите оркестар у којем ниједан инструмент не свира сам за себе, већ сви заједно прате пажљиво упутства диригента. У нашем телу тај диригент нису ни срце ни мозак, већ хормони. Непримјетне „поруке“ сваког тренутка циркулишу кроз крвоток и говоре органима и ћелијама шта да раде.
Шаљу их управо хормони.
За шта су све хормони „кривци“?
Хормони су много више од онога што обично замишљамо. Нису „кривци“ само за промене расположења у пубертету, трудноћи или менопаузи. Они обликују и утичу готово на сваки аспект живота и функција нашег тела: како дишемо, како спавамо, колико енергије имамо, да ли осећамо срећу или тугу, као и нашу способност да волимо, одлучујемо, стварамо нови живот…
Како раде хормони?
Научници сликовито објашњавају да хормоне можемо да третирамо или схватимо и као „бежични интернет“ нашег организма, сигнале који повезују жлезде са унутрашњим лучењем и удаљене ћелије у телу. Једна порука може да сигнализира глад, друга стрес, трећа подстакне раст, а четврта да регулише сан. Све се дешава у тишини, без нашег знања, а ипак потпуно управља нашим постојањем.
Главни хормони и њихове улоге
Естроген: симбол женствености, али га има и код мушкараца. Регулише менструални циклус, учествује у трудноћи, утиче на здравље костију, мозга, срца и коже. Може се рећи да естроген није само полни хормон, већ и чувар виталности.
Тестостерон: обично везан за мушкост, мишиће и дубљи глас, али једнако важан и за жене. Код оба пола одржава енергију, расположење и сексуални нагон. Његов пад с годинама утиче на снагу, сан и квалитет живота.
Кортизол: познат као „хормон стреса“. Он подиже ниво шећера у крви и даје телу енергију у тренутку опасности. Умерене количине кортизола одржавају нас будним и активним, али хронично повишен кортизол исцрпљује организам.
Серотонин: често називан „хормоном среће“. Регулише расположење, сан, апетит и пробаву, а занимљиво је да се значајан део серотонина производи у цревима, што повезује нашу психу и дигестивни систем на неочекиван начин.
Допамин: диригент кретања и задовољства. Када је у равнотежи, помаже нам да се крећемо усклађено и да осећамо награду и мотивацију. Када га нема довољно, јављају се поремећаји покрета, али и осећај апатије.
Прогестерон: кључан у мистерији стварања живота. Припрема материцу за трудноћу и омогућава одржавање фетуса. Иако се често посматра само у контексту мајчинства, он је важан и за равнотежу хормона код жена ван трудноће.
Зашто су хормони толико важни: Хармонија као кључ
Ендокрини систем – мрежа жлезда које производе хормоне – повезан је са свим осталим системима тела: нервним, имуним, дигестивним. Зато и најмања неравнотежа може да изазове велики поремећај. Умор, нагле промене расположења, проблеми са тежином или спавањем често су први знаци да наши „невидљиви диригенти“ нису у складу, преноси Телеграф.
Хормони нису непријатељи које треба кривити за „ћудљивост“. Они су непрестани чувари унутрашње равнотеже. Када их посматрамо као тиху мрежу сигнала која одржава живот, јасно је да су они много више од само једне врсте важних супстанци: аутентични, прави унутрашњи водич здравља и виталности.
