Америчке царине од 25 одсто на сав увоз аутомобила, које ступају на снагу од следеће недеље, поново су изазвале потресе на глобалним тржиштима, и наишле на критике европских лидера и представника аутомобилске индустрије, имајући у виду негативне последице ове одлуке. Стручњаци указују да већина произвођача аутомобила не може да апсорбује овај проценат трошкова, што би могло значити између осталог и повећање цена аутомобила, односно преношење тарифа на купце.
Бела кућа је одлуку бранила позивајући се на националну безбедност, наводећи да страни увоз аутомобила и даље представља ризик за америчку индустријску базу.
„Сматрам да увоз аутомобила и одређених ауто-делова и даље угрожава националну безбедност Сједињених Америчких Држава и оцењујем да је неопходно и прикладно увести царине“, наводи се у саопштењу Беле куће. Реакција с друге стране Атлантика била је брза и оштра. Немачки министар економије Роберт Хабек позвао је на снажан и јединствен европски одговор, рекавши да ЕУ сада мора дати одлучан одговор на царине, да мора бити јасно да неће устукнути пред САД-ом.
Истовремено је и немачко удружење аутомобилске индустрије (ВДА) упозорило на озбиљне економске последице. Његова председница, Хилдегард Милер, оценила је да царине шаљу катастрофалан сигнал за слободну, на правилима засновану трговину и да ризикују нарушавање високо интегрисаних глобалних ланаца снабдевања.
„Последице ће угрозити раст и просперитет на свим странама“, истакла је она, позивајући на хитне преговоре између САД и ЕУ како би се избегла даља ескалација.
Везе између Немачке и САД
Милер је нагласила дубоке економске везе немачке аутомобилске индустрије са САД-ом. Немачке компаније запошљавају око 138.000 радника у САД-у, укључујући 48.000 у производњи и 90.000 у сектору ауто-делова. Од више од 900.000 возила произведених у САД-у, око половине се извози широм света.
„САД су важан део производне мреже немачке аутомобилске индустрије, а глобално тржиште се снабдева и из тог региона“, наводи се у саопштењу ВДА.
Недавна анкета ВДА спроведена међу средњим предузећима у аутомобилској индустрији показала је да 86 одсто очекује да ће бити погођено царинама, и то 32 одсто директно, а 54 одсто индиректно кроз мреже добављача и купаца. Удружење је нагласило да би оваква поремећања могла угрозити глобални производни модел који чини основу конкурентности индустрије.
Европско удружење произвођача аутомобила (АЦЕА) придружило се забринутим гласовима, упозоравајући да нове царине долазе у кључном тренутку за индустрију која пролази кроз сложену транзицију ка електрификацији, дигитализацији и одрживости, уз све јачу глобалну конкуренцију.
„Европски произвођачи аутомобила деценијама улажу у САД, отварају радна места, подстичу економски раст у локалним заједницама и генеришу огроман порески приход за америчку владу“, изјавила је Сигрид де Врис, генерална директорка АЦЕА. Из Удружења истичу да многи европски произвођачи имају производне погоне у САД-у, при чему 50 одсто до 60 одсто произведених возила извозе на међународна тржишта. Због тога, Вирис сматра да ЕУ и САД морају хитно ући у дијалог како би пронашли решење које ће спречити увођење царина и штетне последице трговинског рата.
Аналитичари упозоравају на раст цена аутомобила
Аналитичари са Вол Стрита указали су на ризик од повећања цена возила за америчке потрошаче. Марк Делани, аналитичар Голдман Сакса, проценио је да би цене увезених аутомобила могле порасти између 5.000 и 15.000 долара (4.600–13.800 евра), у зависности од модела. Чак би и модели произведени у САД-у могли поскупети за 3.000 до 8.000 долара (2.800–7.400 евра) због употребе страних компоненти.
Под претпоставком да отприлике 50 одсто делова у аутомобилима произведеним у САД-у долази из увоза, царине на ауто-делове могле би значајно повећати трошкове производње. Делани је упозорио да ће царине на делове бити постепено уведене до маја, али да нејасноће око тога који су тачно делови обухваћени додатно појачавају несигурност. Он сматра да су царине негативан фактор за зараду компанија.
Утицај на америчке произвођаче варира. Тесла и Ривиан, који комплетну производњу обављају у САД-у, биће релативно заштићени. Форд, који око 80 одсто својих возила за америчко тржиште производи локално, и Џенерал Моторс, који 60–70 одсто набавља из домаћих извора, такође ће осетити последице, али обе компаније имају сложене глобалне ланце снабдевања и извозе из САД-а.
С друге стране, поједини европски произвођачи могли би претрпети значајно веће губитке. Према проценама једне америчке инвестиционе банке, Волво Карс и Порше су најугроженији у случају повећања америчко-европских царина, пише Јуроњуз.
Произвођачи ће тарифе пребацити на потрошаче
Стручњаци указују да већина произвођача аутомобила не може да апсорбује 25 одсто трошкова, и да то значи да ће произвођачи пренети што већи део трошкова тарифа на потрошаче, било повећањем цена или уклањањем одређених функција како би смањили трошкове. Компаније би могле распоредити додатне трошкове између возила произведених у САД-у и увозних модела, али и смањити број приступачних возила намењених купцима који први пут купују аутомобил, јер су она често увозна и постају неисплатива ако им цена значајно порасте.
Увођење тарифа могло би отежати Американцима куповину нових аутомобила, упозоравају аналитичари. Према проценама С&П Глобал Мобилити, продаја возила у САД-у могла би пасти на 14,5 до 15 милиона годишње у наредним годинама, у поређењу са 16 милиона у 2024. Кокс Аутомотив предвиђа да ће тарифе повећати цену америчких возила за 3.000 долара, док би аутомобили произведени у Канади или Мексику без изузетака могли поскупети и до 6.000 долара.
Док луксузни брендови попут Бентлеја и Ферарија најављују да ће трошкове тарифа једноставно пренети на купце, велики произвођачи раде са скромним маржама од 6 одсто до 8 одсто, што значи да ће неки модели постати мање исплативи. Међу возилима која би могла бити највише погођена су Хонда ЦР-В, Шеви Тракс, Субару Форестер, Шеви Икинокс и Хонда ХР-В, наводи Ерин Китинг, преноси Ројтерс.
Акције произвођача аутомобила нагло пале
Европски произвођачи аутомобила претрпели су највећи ударац на берзама током трговања у четвртак. Акције Порше АГ пале су за 5,4 одсто, док су Ферари (-4,7 одсто), БМW АГ (-3,7 одсто) и Волкфаген АГ (-2,9 одсто) такође забележили значајне губитке. Шведски произвођач Волво АБ, који нема значајну производњу у САД-у, пао је за 1,3 одсто, док су произвођачи ауто-делова Континентал АГ и Пирелли забележили пад од око 2 одсто.
Распродаја се проширила и на америчке акције. Џенерал Моторс и Форд пали су за 7 одсто и 3,7 одсто у премаркет трговању, док је Тесла ослабио за 1,7 одсто, што одражава ширу забринутост због способности индустрије да апсорбује нове трошкове без негативног утицаја на потражњу и профитне марже.
