У ауторском тексту за Политико, новинар Метју Карничниг детаљно је описао његов сусрет са Аустријском народном партијом (ОВП) у једној прајмтајм политичкој емисији. Управо је у том моменту, по сопственом сведочењу, Карничниг схватио утицај на целокупно друштво које конзервативна партија има – поредивши начин на који њени чланови вуку конце из позадине, као и обим њиховог домета, са начином функционисања италијансе мафије.
„Мој сусрет са енормном количином моћи ОВП-а неће бити изненађење за Аустријанце. Без обзира ко заврши први на изборима у недељу, сви овде већ знају која ће странка заиста водити главну реч. ОВП не само да ће бити члан следеће коалиције, већ ће играти кључну улогу у њој, баш као што то чине већ дуги низ година“, наводи Карничниг.
Аустријска народна партија проистекла је из хришћанско-социјалног покрета 19. века и дуго се сматрала политичким продужетком Римокатоличке цркве у Аустрији. Но, како констатује некадашњи новинар Волстрит журнала, данашња итерација странке има само један циљ, који је далеко од онога што бисмо сматрали хришћанским вредностима: акумулирање моћи.
„ОВП је на власти у Аустрији без прекида од 1987. године, било у коалицији са социјалдемократама левог центра или као партнер крајње десничарске Слободарске партије, која према анкетама води пред изборе у недељу. Под федералним системом Аустрије, који служи како би умањио моћ извршне власти, стварни утицај се налази у девет савезних покрајина. Овде доминира ОВП, традиционално партија обичних људи, која контролише шест од девет. Дакле, чак и ако ОВП, која тренутно води савезну владу, изгуби место канцелара у недељу, њена контрола над аустријском политиком остаће поприлично нетакнут“.
Карничниг описује утицај и моћ ОВП-а као онај „дубоке државе“. Наиме, он наводи да су ОВП и социјалдемократе деценијма акумулирали моћ кроз клијентелистички систем који је дефинисан као „Пропорц“. У овом систему су државни послови, као и руководећи положаји у државним фирмама, подједнако раздељени између чланова две партије.
„Иако је ригидност тог система ослабила последњих деценија због успона нових политичких странака, расподеле се и даље врше према политичкој припадности, било формалној или неформалној. И ниједна партија није била вештија у манипулисању система од ОВП-а“.
Упознавање са мафијом
„Сада знам из прве руке о томе колико је чврст њихов стисак“, објашњава Карничниг. Он је прошлог октобра добио позив да учествује у политичкој емисији, „У центар“, на аустријском јавном сервису ОРФ.
„Као новинар и Аустријанац који је већину свог живота провео живећи ван земље, локални медији ме понекад питају да прокоментаришем спољну политику Аустрије, посебно према Сједињеним Државама, где сам одрастао. Овом приликом су ме продуценти позвали да разговарамо о рату у Украјини. Међутим, неколико дана пре емисије су ме позвали да ме питају да ли бих био вољан да разговарам о унутрашњој политици“.
PROFIMEDIA / Alexandra Unger / AFP / Profimedia
Разлог томе био је следећи: Објављен је видео снимак у којем аустријски канцелар Карл Нехамер из ОВП-а сугерише да сиромашни људи хране своју децу у Мекдоналдсу.
„Пристао сам, иако сам сумњао да ОРФ није схватио у шта се упушта“, пише Карничниг.
Карничниг напомиње да иако би требало да је неутралан, аустријски ОРФ, који својим садржајем досеже до више од две трећине становништва је и сам део „Пропорц“ система. Наиме, сам јавни сервис је, како наводи, често мета политичких манипулација и притисака – што због три телевизијска канала, безброј радио-станица, као и доминантног интернет портала за вести.
„Редакција би требало да буде заштићена од политичког утицаја, али се оне често дешавају. У једном посебно забрињавајућем случају пре неколико година, високи представник Слободарске партије позвао је новинаре 22 пута у једном дану да се жали. ОВП, иако и сама није гадљива на такве интервенције, преферира суптилнији приступ: најпре постављања својих људи на кључне позиције моћи, било да се ради о уредницима, водитељу или „генералном директору“, на највишој позицији ОРФ-а“, пише Карничниг.
Карничниг напомиње именовање генералног директора ОРФ-а, који се бира на сваких пет година, је озбиљан и компликован процес, поредећи га са процесом одабира Папе. Такође напомиње да је тренутни генерални директор, Роланд Вајсман, ОВП-ов човек.
„Те ноћи су у „У центар“ поред мене гостовали и уредник бечког дневника Куриер, политички летак Аустријске народне партије, као и генерални секретари Социјалдемократа и ОВП-а. Као неко ко цео живот проучава аустријску политику, бринуо сам се да ће дискусија скренути у неку врсту препуцавања између представника две странке, као што се често дешава у оваквим емисијама. Одлучио сам да то не буде тако.
„Последњих неколико година сам опширно писао о корупцији у ОВП-у и о расцепу који је захватио странку након скандала са њиховим некадашњим лидером Себастијаном Курцом. Иако политичка корупција у Аустрији ни у ком случају није искључива одговорност ОВП-а, сматрао сам да је забрињавајуће то што се та партија увукла у сваки аспект аустријског друштва.
„Када ме је водитељка питао шта мислим о Мекдоналдсовом видеу и утицају који би он имао, нисам се суздржао, те сам рекао да видео показује да ОВП више нема никакве везе са хришћанским вредностима на којима је заснован.
„ОВП више није нормална странка, па чак ни политичка партија, већ нека врста политичке Коза ностре чији чланови уживају у неоснованим привилегијама. Страна више није заснована на идеологији или политичком програму, већ на потреби да задржи власт и задовољи своје највише чланство“.
Карничниг даље наводи да се његов наступ није свидео генералном секретару Аустријске народне партије Кристијану Стокеру, те да му је он одговорио да је недопустиво поређење ОВП-а са Козом ностром и да је захтевао извињење. „Одбио сам“, написао је Карничниг, и напоменуо да је након емисеје Стокер љутито излетео из студија. „Један од разлога зашто га је мој коментар толико изнервирао био је тај што је процурела комуникација између високих званичника ОВП-а, те се тада открило да се хијерархија странке назива „породицом“, слично као и у филму „Кум“ Френсиса Кополе“.
Бечка освета
„Онда су из ОВП-а почели са доказивањем да сам био у праву“.
Након емисије, снимак Карничниговог говора о Коза ностри постао је виралан. Један званичник из ОВП-а га је назвао „левичарским агитатором“, што га није узнемирило, чак је имало контра дејство. Карничниг каже да су га непознати људи заустављали на улици како би му пружили подршку и да би му се захвалили што је изговорио истину.
„Био си у праву“, поручио му је истакнути аустријски бизнисмен.
Но ипак, из ОВП-а су били љути. Из странке су се жалили ОРФ-у, не само на Карничнига, већ и на новинара који је водио емисију. Све то је довело до тога да јавни сервис ангажује адвокатску канцеларију како би проценили да ли је уређивачки тим „правилно“ обрадио емисију – добили су „пролазну“ оцену.
Странка је, међутим, наставила да хушка против емисије и њене водитељке Клаудије Рајтерер, тврдећи да је она и раније нападала партију, као и то да је „зелени“. „На крају, ОВП је победио“.
Емисија „У центар“ је отказана након 17 година емитовања. Према наводима људи из ОРФ-а, кап која је прелила чашу била је управо гостовање Карничнига. Последња емисија бића емитована у децембру.
Међутим, из ОРФ-а демантују наводе о политичком притиску.
„Подразумева се да ово нема никакве везе са спољним притиском“, изјавио је портпарол ОРФ-а, док портпарол ОВП-а није одговорио на захтев за коментар.
Оно што делује као сигурно је чињеница да ће ОВП наставити са притисцима на уређивачку политику јавног сервиса. Наиме, за следећи месец је заказано суђење у вези отпуштања дописнице Соње Сагмајстер, која је провела 30 година на ОРФ-у покривајући ЕУ и НАТО, а била је главна дописница вечерње информативне емисије.
„Њен грех се огледа у томе што је одбила да се придржава листе питања, које је уговорио један од уредника ОРФ-а, у интервјуу са министром економије Мартином Кохером 2022. године. Кохер је, подразумева се, део ОВП-а.“, пише Карничниг.
„Сагмајстер је свега неколико месеци касније премештена на другу (нижу) позицију. Након што је одлучила да тужи јавни сервис због тога, добила је отказ, док је Кохер, са друге стране, недавно постављен за гувернера централне банке Аустрије – што му гарантује место у одбору Европске централне банке.
„Из ОВП-а су, у међувремену, радили на промени аустријког закона о информисању, пре свега због објављивања интерне преписке у којој се истиче њена корупција. Велики део тих информација прикупљен је из судских истрага које су процуриле у јавност. Сада, према нацрту закона који је открио бечки недељник Фалтер, странка намерава да криминализује објављивање таквих детаља, осим ако их власти не објаве“.
Карничниг заврша текст констатацијом да је порука ОВП-а аустријским новинарима иста она коју је Мајкл Корлеоне рекао његовом брату Фреду: „Никада више не заузимајте страну са било ким против породице“.
