Разлог зашто је то тако је што просечна разлика између унутрашње и спољашње температуре при грејању износи око 16-17 степени, док при хлађењу та разлика није већа од осам степени
Када почетком пролећа, уместо да грејемо, укључујемо климе због расхлађивања, а у мају, уместо да нам је топло, пунимо ТА пећи, палимо грејалице и калорифере, већина домаћинстава се пита – шта их ту више кошта. То што су у истом месецу и грејали и хладили, или је све је то исти трошак, јер се струја троши па се троши. Оно што их додатно занима, поготово сада када знају да после 31. марта нема додатних попуста на киловате за рационалну потрошњу, јесте како да смање рачуне уз истовремено и грејање и хлађење.
На питање да ли се у Србији више струје троши на грејање или на укључивање климе за хлађење, др Слободан Ружић, саветник Предузећа за енергетску ефикасност, инжењеринг и консалтинг „Енерџи сејвинг груп”, каже да упркос чињеници да број инсталираних уређаја за хлађење значајно расте, за грејање се у Србији троши много више електричне енергије него за хлађење, скоро 4-5 пута више.
– Код грејања доминирају уређаји попут ТА пећи, грејалица и котлова чији степен ефикасности јесте близак, али уређаји за хлађење простора, због природе процеса који се у њима одвија (они су врста топлотних пумпи), обезбеде бар четири пута више корисне енергије за хлађење него што утроше електричне енергије – истиче наш саговорник.
На питање шта ако се испостави тачним да би за пет до шест година читавом региону могло да недостаје трећина садашње количине струје, како ћемо се грејати, одговара да су процене тако наглог пораста потрошње електричне енергије у најмању руку дискутабилне.
– Највећа опасност за нас су веома стари термоагрегати, због чијих испада и тежих хаварија лако можемо доћи у ситуацију какву смо искусили крајем 2021. године. Због тога нам може недостајати енергије, а у дужем року, након 2050. године, и због нестанка угља. Зато треба да градимо нове производне објекте. У сваком случају, хладићемо се на исти начин као и до сада, мада још ефикаснијим уређајима него што су постојећи – каже наш саговорник.
Што се грејања тиче, треба да учинимо све разумне напоре да се потрошња електричне енергије за грејање смањи. Један од начина је прикључивање домаћинстава на системе даљинског грејања, а други је гасификација и прикључивање индивидуалних домаћинстава на дистрибутивну мрежу природног гаса.
Према његовим речима најбољи начин да се смање трошкови грејања и хлађења јесте да добро изолујемо станове. Код грејања то обавезно подразумева и прелазак на наплату по потрошњи уместо досадашње преовлађујуће праксе наплате по квадратном метру простора, закључује др Ружић.