Како је то бити солидаран? Верујемо ли у хуманост? Верујемо ли уопште у људе и зашто не? Бројна су питања које нам је донело ново време, а решења мало ко проналази у себи и вери. Зашто данас нисмо сигурни у сутра и како изгледа поверити живот у руке непознатој особи, у најновијој епизоди Компаса, говорио је Јован Симић.
Решио да прода дресове како би помогао непознатој девојчици
Сада већ одрастао човек, пре 11 година на себе је скренуо пажњу када је решио да прода дресове које је годинама прикупљао, како би помогао непознатој девојчици коју је чекала хитна операција, Нађи Новаковић.
„Ја у том моменту нисам имао ништа осим тих дресова, рекао је Јован на почетку разговора и објаснио колико су дечаку у њему значили:
Ти кад обучеш неки дрес ти постајеш Синиша Михајловић. На пример један од првих дресова су били они плави што смо куповали на Бувљаку, био је овде само круг црвени и ту је писало YУ као Југославија, био је плави у имао је крагну и ми смо то носили по парку, дизали смо крагну и сад да ли је неко стављао гел као Мијатовић, неко је био Синиша Михајловић, ми смо постајали ти људи и онда ниси могао стално да купујеш дресове. Ја се сећам у селу, ми смо терали бабу да на белој мајици шије позади. Мени је шила Краљ и број 1. рекао је наш гост.“
То је била само прва од бројних акција које је Јован организовао
То је била само прва од бројних акција које је Јован организовао и потом помагао и школе и Нурдор, а део његових акција увек су била највећа спортска имена Србије. Нажалост, има и акција које се нису оствариле, односно није им било време, а Симић чврсто верује и никада не одустаје:
„Мени ту доста помаже вера, ја се захвалим Богу јер схватам да можда и није било време за то, да ће се појавити време кад је боље да се то направи, да се све дешава тачно по промислу и да се све дешава тачно како би и требало и да сам ја можда преурањено кренуо са неким стварима, тако да чак и кад паднем и кад имам нека доста већа искушења, неке неуспехе, ја све то посматрам са неким смислом који ја некада не могу да разумем нити спознам, али заиста дубоко верујем и доказало се пуно пута да се ствари дешавају баш у моменту када би требало да се десе.“ истакао је Јован.
Да ли смо изгубили веру у добро у људима?
Вера га одржава у кључним тренуцима, подршку му пружају најближи, а помоћ је потребна угроженима, па му мотивације никада не мањка. Међутим, једно јесте изгубљено.
„Да ли смо заправо изгубили веру у добро у људима? Па да ли смо изгубили, да. То би сад сваки човек требао да прича појединачно за себе, ја могу да кажем за себе, наравно да сам преживео свашта и лаж и издају и свашта нешто, али ја некако увек бирам да верујем јер ја заиста мислим да ако ја изгубим веру у људе, у људски род, у нешто добро у људима, да је то моменат кад ћу ја да умрем и духовно, а након тога и физички.
Тако да могу да кажем у своје име, шта год да ми се деси, ја бирам да верујем, наравно не по цену да испаднем будала и да ме неко искоришћава, али шта год да ми се десило, увек сам након тога наишао на три пута бољег човека него што сам замишљао да постоји у овој земљи.“
Никада није желео да се бори против система
Човек који се годинама бори за друге, које у већини случајева и не познаје, никада није желео да се бори против система. За помоћ Нађи Новаковић као круцијалну особу, испред себе истиче новинара Дарка Николића, а пријатељима, када се говори о фудбалу, често уме да кроз шалу напомене да је био капитен чувеном капитену Партизана, Саши Илићу.
Зашто је чувену утакмицу Асови за децу напустио након минута у игри, колико му значе награде које је освајао, како се вратио писању, погледајте у најновијој епизоди Компаса, а ми Јовану још једном захваљујемо на инспиративном разговору.
