Политички Запад копни, али није ништа мање агресиван него што је био пре искључења Трампове Америке из коалиционог крсташког савеза упереног против Русије. Чак и тако ,,скраћен“, колективни Запад увек је у нападу на идентитетску сувереност, а најновија мета му је Јерменска апостолска црква.
За Запад је претрес куће и хапшење архиепископа Галстањана део идеалног поткопавања државне суверености свих оних земаља које им нису целивале десницу и нису их признале као своје неограничене господаре прикључивши се њиховом великом савезу против Русије. То је сама суштина свега.
Он сматра да садашња власт у Јерменији покушава да доврши свој пројекат потпуног одвајања од савеза бивших совјетских држава и одвајања од ОДКБ савеза (Организација Уговора о колективној безбедности) и то управо кроз притисак у којем би црква послушно радила све оно шта јој актуелни премијер Никола Пашињан каже.
Бизнисмен и архиепископ – жртве чудне политике
Сличне ситуације дешавале су се и у Украјини, Молдавији, у Бугараској око постављања новог патријарха и односа према Руској православној цркви, а сада је и Јерменија дошла на ред, наводи наш саговорник.
Јерменска апостолска црква се супротставила овој прозападној политици јер на свом челу има човека који је храбар и свестан тога да је хришћанство мученичко сведочанство и да ту не сме бити недостојних компромиса када је реч о комбинацији државних, духовних и историјских спрега. Архиепископ је изјавио шта је изјавио и тиме, по мишљењу јерменске власти, постао непријатељ јерменске државе.
Пре хапшења архиепископа Галстањана ухапшен је и руски бизнисмен Самвел Карапетјан који се истакао у помогању цркве и који није остао нем на њено страдање. Сада су, каже Бокан, обојица заточеници савести и жртве бизарне политике која је иначе и довела до азербејџанских победа и додатних политички притисака који за циљ имају уништење онога што је преостало од јерменске суверености.
Нека се и остали припреме за напад
Бокан тврди да можемо очекивати слична дешавања и у свакој другој цркви која пружа отпор русофобном императиву. Према томе, додаје он, можемо очекивати проблеме упућене према Српској православној цркви, исто као и према Бугарској православној цркви, али и свим другима које имају братски однос с Московском патријаршијом.
То је свеобухватан покушај да се елиминише духовна осовина одржавања суверености код држава. Није исто ако сувереност зависи само од добре воље, политичке вештине неког вође и тренутних актуелних политичких прилика и ако иза те суверености стоји једна чврста, историјска, вишевековна архитектура попут цркве. У том смислу ће се наставити страдање Јерменске апостолске цркве, на част и славу њеним припадницима и на срамоту јерменске политичке елите која је устала против сопствене цркве и згазила крст који носе већ вековима.
Наш саговорник истиче да су мржња према Русији и покушаји растурања Руске Федерације и цркве све јачи, али и подсећа да је прогон заправо ,,нормално стање“ православне цркве. Што се више Русија усправља и што више показује снагу и спремност да се бори за свој опстанак, то ће овакви напади бити све јачи и већи, тврди Бокан и додаје да ће и будући насртаји на цркву ићи управо овако – преко околних земаља и преко братских цркава које гледају у истом правцу Христовог васкрсења.
Нема чуђења, важна је само прибраност, молитвена спремност и свест људи да то што се дешава њиховој цркви није само духовно питање, већ је дубоко државно и национално и да од њега зависи опстанак народа који су преживели толике освајаче и неприајтеље, а сада су у ситуацији да можда не преживе актуелне мрзитеље православља, Русије и њихове националне самобитности
