Поред тога што је колапс изазван грешком у апдејту, који је блокирао банке, аеродроме и корпорације широм света техничке природе и објашњив је, он је и поука да треба користити нове технологије, али треба имати на уму како се треба понашати ако нешто од тих сервиса није расположиво, а нарочито ако ништа од њих није на располагању.
Овим речима ИТ консултант Војислав Родић коментарише дигитални колапс који је блокирао више од половине света.
Подсећамо, низ компанија, банака, медија и авио-компанија широм света пријавило је техничке проблема услед којих имају потешкоћа у раду. Дошло је до обустављања летова, као и немогућности да авиони слете из, како је наведено техничких разлога.
Сваки пут када неки систем престане да функционише последице су све веће
Према Родићевим речима, до колапса је дошло зато што је развој информационих технологија од људи створио беспомоћне кориснике који раде оно што им је речено да могу да раде и немају никакав степен аутономије.
„Другим речима, ми смо само корисници који су у потпуности или у огромној мери зависни од технологије која ће, према свим уверавањима, да функционише док не престане да функционише, што је ретко. Али сваки пут када се деси, последице су све веће. Зашто? Зато што су наше потребе, сви сервиси које носимо, све више у потпуности ослоњени на један мали број фирми“, каже он.
Они који су пратили шта се догађа, могли су испрва да чују да је проблем са „Мајкрософтом“. Проблем се заправо, само манифестовао на уређајима који имају „Мајкрософтов“ оперативни систем, а сам проблем направио је један произвођач једне од апликација и то баш оне која је везана за сигурност.
Ова апликација везана је за оперативни систем „Мајкрософта“ до тачке где једна уобичајена операција изазове потпуни застој у раду оперативног система.
Сада се десило „Мајкрософту“ и „Краудстрајку“, други пут догодиће се неком другом, али последице ће бити све озбиљније, објашњава Родић.
Замислимо, каже Родић, да се сличан колапс догодио са системима за навигацију. Папирне мапе нисмо сачували, а и питање је колико су ажурне. Зашто бисмо их и чували, када данас можемо да се оријентишемо у простору помоћу сигнала који долази са сателита. Али, шта да се ради ако је сателитски сигнал ометен или ако га нема, пита се он.
Плави екран смрти прави проблеме корисницима
Шта се заправо догодило? Оно што се за сада зна јесте да је фирма „Краудстрајк“ урадила апдејт свог антивирусног софтвера, што, према Родићевим речима, није ништа неуобичајено. Ту је дошло до грешке – показало се да је један део апдејта неисправан. Као последица, дошло је блокаде рачунара и појаве такозваног „плавог екрана смрти“ код свих корисника „Виндоус“ оперативног система.
„Краудстрајк“ повлачи апдејт и враћа се на стари. Међутим, оно што ће бити проблем милионима корисника је како ће сазнати за апдејт, објашњава Родић.
„Потребно је да рестартујете машину, али у такозваном „сејф моду“. Обичан рестарт не помаже, вртите се у круг. За већину просечних корисника то је практично неразрешив проблем. Као и за оне који раде у корпоративним окружењима, где постоје десетине хиљада радних станица које сада све деле исту судбину, а корисници нису у могућности да самостално предузимају кораке“, напомиње он.
