Истраживачи са Института за астрофизику Канарских острва (IAC) и Универзитета Ла Лагуна (ULL) потврдили су постојање такозване „Супер-Земље” у зони звезде ХД 20794 која је слична Сунцу. Звезда ХД 20794 има нешто мању масу од нашег Сунца и удаљена је „само” 20 светлосних година од Земље.
Термин „супер-Земља” не говори ништа о својствима површине или могућој настањивости планете, али суперземље пружају важне информације о разноликости планета у нашем универзуму и њиховим могућим животним условима. Откривена још 2011, Супер-Земља ХД 20794 д има 4,8 пута већу масу од Земље, пречник два пута већи од наше планете и креће се по елиптичној, а не кружној орбити. Планети је потребно 90,3 дана да заврши једну орбиту око своје звезде, преноси НАСА.
С обзиром на орбиту по којој се креће, она је на правој удаљености од звезде сличне Сунцу, да би на својој површини могла да има текућу воду, што је предуслов за постојање живота. Потрага за егзопланетама – небеским телима која се налазе изван нашег Сунчевог система—представља једно од најузбудљивијих поглавља модерне астрономије. Све је почело 1992. године, када су научници Александар Волшчен и Дејл Фрејл открили прве егзопланете које орбитирају око пулсара, неутронске звезде, на удаљености од око 2.300 светлосних година од Земље.
Прво откриће егзопланете која кружи око „обичне“ звезде, сличне Сунцу, догодило се 1995. године, када су Мишел Мајор и Дидије Кело идентификовали планету 51 Пегази б. Од тада, уз помоћ све моћнијих телескопа и технолошких иновација, откривено је више од 5000 егзопланета.
Ти светови су невероватно разноврсни – од гасовитих џинова попут Јупитера, до стеновитих планета сличних Земљи.
Кључни алати у овом истраживању укључују телескопе попут Кеплера, који је открио хиљаде планета користећи транзитну методу (посматрајући како планетина сенка пролази испред звезде). Новије мисије Џејмс Веб телескопа омогућавају детаљније проучавање атмосфере егзопланета. Циљ астронома није само бројање планета, већ и тражење „друге Земље“ – планете сличне нашој, где би могао да постоји живот. Интересантна удаљеност планете од звезде налик нашем Сунцу и њена релативно блиска удаљеност од Земље, чине ХД 20794 д веома атрактивним кандидатом за будуће свемирске мисије. Систем ће у почетку бити посматран са Земље помоћу телескопа високих перформанси.
„Супер-Земља” ХД 20794 д нам, за сада, остаје недоступна. Са данашњом технологијом, путовање до планете удаљене 20 светлосних година трајало би изузетно дуго. Чак и сондама Војаџер, које су до сада путовале најдаље и крећу се брзином од 17 километара у секунди, односно око 61.200 километара на час, и даље би јој било потребно око 17.200 година за прелажење сваке светлосне годину.
„ХД 20794 д није други дом за човечанство, али њен положај и посебна орбита, пружају нам јединствену прилику да проучимо како се услови становања мењају током времена и како те промене могу да утичу на еволуцију атмосфере планете”, каже Алехандро Суарез Маскарењо, истраживач у IAC-у и коаутор студије.
Постоји још много мистерија које треба истражити. На пример, како изгледа површина тих далеких светова? Имају ли океане, облаке или можда чак и форме живота? Свако ново откриће приближава нас одговору на једно од најдубљих питања: Јесмо ли сами у свемиру?
