Српски редитељ Драган Елчић изјавио је да интензивно ради на филму о доктору Миодрагу Лазићу који би требало да буде завршен до 2026. године, до дана обележавања потписивања Дејтонског мировног споразума. Елчић је рекао да од 2019. године интензивно ради на пројекту посвећеном животу и делу српског добровољца, хуманисте, храброг човека и хирурга.
Имао сам велику жељу да на неки начин са филмом о доктору Лазићу затворим круг након филма Крстић, који говори о библијском егзодусу сарајевских Срба – појаснио је Елчић.
Хирург који је био симбол наде на ратишту
Он је навео да је то филмска прича о човечности, људскости, добровољцу који се спаковао из Ниша и жртвовао и себе и своју породицу да би дошао да помогне борцима Војске Републике Српске на сарајевском ратишту, где је урадио више од 3.000 најтежих интервенција.
Безброј пута сам чуо од бораца кад кажу: Ма нема везе, само да ме метак не погоди у главу и срце, спасиће мене Нишлија. Дакле, то је тај ентузијазам и тај морал, он је био симбол некога ко се никада не предаје за кога нема назад, само напред – рекао је Елчић.
Сценарио у сарадњи са Жељком Пржуљем
Он је навео да је у сарадњи са књижевником из Источног Сарајева Жељком Пржуљем, као косценаристом, изградио ту причу коју је подржао Филмски центар Србије.
Према његовим речима, овај пројекат је веома захтеван у финансијском смислу, па треба и одређено време да се скупе потребна средства, али не одустаје. То мора да буде урађено. Ако ја не урадим, урадиће неко следећи, али желим да то изведем до краја – каже Елчић.
Антиратни филм који слави човека
Елчић је нагласио да ће то бити антиратни филм, да нема везе ни са каквим политичким контекстима, већ да слави човека.
Филм делује као један грандиозни ипостас крста који доминира изнад свих наших судбина. Са тим крстом је из тадашњег Српског Сарајева изашло 130.000 људи који су зарад стварања Републике Српске напустили своја огњишта, а да нису рат се не би завршио – каже Елчић.
Он је навео да су многи Срби дали животе и жртвовали се за Републику Српску, тако да је обавеза свих у свим областима друштвеног живота, не само умјетности, да чувају успомену и сјећање на те храбре и поносне људе.
