Почетна » Економија » Хељда: Биљка која ствара будућност без отпада

Хељда: Биљка која ствара будућност без отпада

Хељда, култивисана први пут 6.000 година пре нове ере, данас је једна од ретких еколошких биљака код којих се користе сви делови. Дакле, за ову биљку важи концепт „нултог отпада“ или „zero waste“, који је током година постао веома популаран.

Док се цвет хељде користи за припрему чајева, зелени део се користи за исхрану стоке, а плод за људску исхрану. Не бацају се чак ни љуске које отпадају током млевења зрна, већ се користе за израду познатих хељидиних јастука који су веома здрави. Ова биљка нема никаквих губитака.

Концепт нултог отпада – „zero waste“

Концепт нултог отпада подразумева скуп принципа усмерених на спречавање настанка отпада. Овај концепт подстиче редизајнирање ресурса, тако да се сви производи поново користе. Циљ је да се смеће не шаље на депоније, њиве или у океан већ да се све употреби.

Хељда
Foto: Gardening Know How

“Стварање отпада представља један од споредних производа које људи током целе своје историје остављају за собом, а да о томе мало или нимало не размишљају. Закопавање или одлагање отпада на гомилу као приступ управљања отпадом нису више прихватљиви, ни економски ни друштвено”, наводе Петровић Наташа, Ишљамовић Соња, Јеремић Вељко у чланку “Нулти отпад као нови концепт одрживог управљања отпадом”.

Нулти отпад се односи на спречавање настанка отпада, за разлику од управљања отпадом на крају ланца производње. То је целовит приступ који има за циљ масовну промену начина на који се материјали користе у друштву, а као резултат немају отпада. Нулти отпад пружа водеће принципе за континуирани рад на уклањању отпада.

Хељда – житарица стара хиљадама година

Хељда је, како је многи данас називају, народна мајка – хранитељица. Према неким веровањима у време великих ратова људи су носили торбу са хељдом и где год да се настану, они посеју хељду и успеју да преживе тешка времена.

Култивисана и прво се узгајала у унутрашњости југоисточне Азије, вероватно око 6.000 година пре нове ере, а одатле се проширила у централну Азију и Тибет. Одатле на Блиски исток и Европу.

Хељда
Foto: Dr Axe

Припитомљавање хељде се шрема већини историчара одвијало у западном делу Кине у провинцији Јунан. Хељда расте на разним типовима земљиштима и на лошим и на глиновитим, песковитим и каменитим.

Она нема скоро никакве захтеве добро успева на свим типовима земљишта. Са друге стране нема потребе за било каквим третирањем пестицидима и ђубривима, а врло је приносна па са поносом може да носи епитет супер хране 21. века,

Како је све почело? – Први еколошки произвођач хељде

Гордана Ромчевић Илић, рођена Краљевчанка, која је, да би платила школовање на Ветеринарском факултету, узела у најам нетретирану еколошку земљу на Рудну и посејала хељду. Прво је то био само један хектар, да би врло брзо дошла до осам хектара.

„Земљу нисам имала, дали су ми је пријатељи и рођаци у закуп, јер је моја мајка са Рудна. Семе хељде сам добила од њих за прву сетву и бескрајно сам им захвална што су ми, не само помогли, већ и научили како се гаји ова биљка љубави.

Стари људи са огромним искуством у гајењу хељде показали су ми све што треба да знам, тако да се још није десило да подбацим са родом, без обзира на временске неприлике“, објашњава Гордана.

Људи ранијих година нису пуно знали о гајењу и примени хељде

Она објашњава да је у почетку било тешко, јер је почела од нуле. Велики проблем је био у томе што људи ранијих година нису знали много о гајењу и примени хељде. За њу су знали само они људи који су живели у планинским пределима, или који су је користили зато што су чули да она има лековита својства.

На почетку је њена производња била мала, а касније се за њен рад прочуло, па је народ почео да долази и да купује, најпре мале, па све веће количине ове биљке. Затим су се као купци јављале приватне пекаре, кораџијске радње, палачинкарнице, ресторани и на крају и индустријске пекаре. Ускоро је постала највећи произвођач еколошке, лековите хељде на Рудну. Данас је скоро сви знају као Хељдану, а не као Гордану.

Хељдино зрно – брашно злата вредно

Једна од најчешћих употреба ове житарице је прерада зрна у хељдино брашно. Хељдино брашно се користи и као замена за оне који су на неком дијететском режиму јер не садржи глутен. Од њега се могу правити хлеб, палачинке, одређена теста, а на истоку се често користи за припрему резанаца. Веома је хранљива и здрава намирница.

Хељда
Foto: Regionalne

“Израђивала сам и делила рецептуре како да се најбоље искористи хељдино брашно, да дуго траје и да не кошта много. Помагала сам људима са разним рецептима за здраву исхрану како би могли килограм брашна од хељде да користе десетак до петнаест дана”, каже Гордана Сучевић, пионирка у Србији у производњи хељде.

Резанци од хељде се вековима једу на Тибету и у северној Кини

Резанци од хељде вековима се једу на Тибету и у северној Кини, где је вегетацијска сезона прекратка за узгој пшенице. Док се у Јапану овакви резанци називају соба резанци. Соба резанци имају велики значај у култури Јапана.

Хељда
Foto: Korist i šteta

У Индији се прави и желе од хељдиног скроба.

Последњих година хељда се користи као замена за друге житарице у пиву без глутена. Хељда се може користити на исти начин као и јечам. Поред пива користи се за прављење вискија и јапанског дестилованог алкохолног пића.

Цвет хељде – врло лековит

Од цветова хељде прави се чај. Посебно се препоручује за лечење бронхитиса и дисајних путева. Млади цветови и стабљике хељде се уберу, осуше се и касније се могу користити за припрему чаја. Једна кашика сувих цветова и листова се прелије кипућом водом, касније се то процеди и попије.

Многе продавнице здраве хране које имају чајеве од цвета хељде праве и тинктуру од ове биљке.

Хедљине љуспице – здрави јастуци

Љуске хељде се користе за пуњење јастука. Издржљиви су и дуготрајни и не спроводе нити рефлектују топлину колико синтетичка пуњења у јастуцима. Понекад се продају као алтернативно природно пуњење за особе које имају проблеме са алергијама.

С тим у вези, урађене су медицинске студије за мерење здравствених ефеката јастука од хељдине опне, које су доказале управо њена антибактеријска и антифунгицидна дејства.

“Јастуци не скупљају бактерије, потпуно су антбактеријиски и имају анатомски облик који се прилагођава облику главе. Поред тога добра ствар је што не сакупља гриње. Лако се одржава, само се протересе или проветра на свежем ваздуху”, каже Гордана Ромчевић која је често израђивала овакве јастуке.

Хељда
Foto: Agroklub.rs

Стабљике хељде – добра храна за животиње

Стабљике хељде се такође могу јести или прерадити у оброк за живину и стоку. Не само што је добра замена за пшеницу и кукуруз, већ произвођачи тврде да повећава млечност код крава. Код неких говеда може током лета изазвати осипе, зато се њена употреба препоручује најчешће током зиме.

“Ја сам сламу поклањала сељацима који су ми помагали на њиви, од њих сам и чула да заправо хељдина слама веома хранљива и да повећава млечност”, каже Гордана.

Стабљике хељде се понекад могу користи и као зелено ђубриво, као биљка за сузбијање ерозије. Хељда има веома важну улогу и за одржавање квалитета земљишта зато што минерализује земљу око себе.

Мед од хељде

Хељдин мед је веома хранљив, а производе га пчеле које сакупљају нектар из цветова хељде. Хељда има ситне цветове, што значи да пчеле које производе мед од хељде морају да се “потруде” да сакупе довољно нектара.

“Пчелари могу да сеју хељду на сваких 15 дана на по један део њиве. Кад хељда почне да цвета на једном делу парцеле биће цвећа, па на других 15 дана на другом делу њиве. Тако одржавате пчеле ситима. Неки пчелари које познајем кажу да је хељдин цвет спашавао пчеле у периоду велике суше, кад нема нектара”, објаснио нам је овај еколошки произвођач хељде.

Хељда
Foto: Shutterstock

Хељдин мед је таман, јак и ароматичан. Пошто не надопуњује друге врсте меда, обично се производи као монофлорни мед. Има више одређених антиоксиданаса, па је зато бољи и квалитетнији од других, слађих врста меда. Хељда је богата витаминима и сматра се веома здравом храном, па има смисла што и мед од хељде такође спада у суперхрану.

Хељда – значај као део “Нултог концепта”

Предвиђени број становника на земљи, производња, и пораст потрошње у наредном веку доводе само до повећања отпадног материјала. Друштво ће морати да настави да тражи начине да смањи како количине отпада, тако и утицај који отпад врши на нас.

Зато се јавља потреба за концептом “Нултог отпада” којим се настоји да се отпад потпуно елиминише где год је то могуће, тако што ће се применити системски приступ којим се у првом реду избегава стварање отпада. Зато је на хељду овај концепт савршено применљив.

Извор: agromedia.rs

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.