Шпанија, 1936. година. Земља која је некада била симбол културног благостања и уметничког напретка нашла се на ивици хаоса. Грађански рат, који је трајао до 1939. године, постао је један од најтрагичнијих и најсложенијих сукоба у европској историји 20. века. Овај крвави обрачун није био само борба за власт, већ и судар идеологија, класа и визија будућности која је поделила нацију на две непримириве стране.
Рат је избио након година политичке нестабилности, економске кризе и дубоких друштвених подела. Левичарска Народна фронта, коју су чинили социјалисти, комунисти и анархисти, победила је на изборима 1936. године, изазвавши бес деснице. Војни удар, предвођен генералом Франсиском Франком, био је искра која је запалила барут. Шпанија се нашла раскомадана: на једној страни републиканци, подржани од радничке класе и прогресивних интелектуалаца, а на другој националисти, који су окупљали монархисте, цркву и конзервативне снаге.
Грађански рат у Шпанији био је више од домаћег сукоба. Постао је међународни симбол борбе фашизма и демократије. На страни републиканаца борили су се интернационални бригаде, састављене од добровољаца из целог света, док су националисти добијали подршку од нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Ваздушни напади на градове попут Гернике постали су упозорење за ужасе који ће уследити у Другом светском рату.
Рат је оставио дубоке ране на шпанском друштву. Након победе националиста 1939. године, Франкова диктатура је успостављена, а репресија над политичким противницима и културним мањинама постала је свакодневница. Процењује се да је током рата и његових последица страдало преко 500.000 људи, а хиљаде су били приморани на егзил.
Грађански рат у Шпанији није био само историјски догађај, већ и упозорење за будуће генерације. Подсећа нас на опасност екстремизма, подељености и немогућности дијалога. Његово наслеђе и даље живи, не само у Шпанији, већ и у свету који се и даље бори са истим демонима који су покренули овај сукоб пре више од осам деценија.
