Арктик се загрева најмање три пута брже од остатка планете, што доводи до пораста нивоа мора и повећава ризик од екстремних временских услова у Европи.
Док неки научници тврде да је добродошао сваки напор како би се спречио климатски слом, други упозоравају на опасности технолошких решења.
Планови за спасавање поларног леда и „поправку“ климе уз помоћ технологије представљају „погрешну“ дистракцију од хитне потребе за смањењем емисија стаклених гасова, наводи се у новој научној процени која је поново подстакла расправу о такозваном геоинжењерингу.
„Привлачан предлог, али уопште не држи воду“
Професор Мартин Зигерт, глациолог са Универзитета у Ексетеру, изјавио је за „Скај њуз“ да је коришћење технологије за решавање проблема „лажно обећање“. Прегледом предлога, попут одбијања сунчеве светлости или постављања баријера против топле морске воде, закључено је да су такве методе прескупе, тешко спроводиве у великом обиму и могле би донети више штете него користи.
„То је привлачан предлог, али уопште не држи воду“, рекао је Зигерт. „Заправо је прилично опасно јер би се неки људи могли ослонити на то као начин да излече планету, али ми једноставно не мислимо да је то одрживо.“
Извештај је објављен у часопису „Фронтиерс ин Сајенс“ (Frontiers in Science) и анализирао је технике попут распршивања честица у атмосферу, постављања баријера на морско дно или додавања хранљивих материја у океане. Закључак је да су све методе недоказане и могу имати непредвидиве последице на околину.
„Оно што можемо да учинимо да спасемо поларне регионе јесте да смањимо емисије стаклених гасова на нето нулу у наредних тридесетак година. То ће помоћи нашим поларним регионима и сигурно ће помоћи планети“, додао је професор Зигерт.
Први тестови ипак крећу
С друге стране, британски научници са Универзитета у Кембриџу припремају се да ове зиме спроведу једно од првих испитивања геоинжењеринга на Арктику, тврдећи да се ниједна идеја не сме искључити. Планирају да користе пумпе за поплављивање површине плутајућег леда смрзнутом морском водом, у нади да ће лед постати дебљи и отпорнији на летње отапање.
Шон Фицџералд, директор Универзитетског центра за поправку климе, истиче да се технологија мора тестирати:
„Ако то оставимо 20 година и климатске промене се наставе, а ми нисмо урадили свој домаћи задатак и размислили о потенцијалним опцијама, онда ћемо бити у ужасној ситуацији. Дугујемо будућим генерацијама да их опремимо с више знања о овоме.“
Пројекат финансира владинa Агенцијa за напредна истраживања и изуме (ARIA). План је да се поставе четири пумпе на квадратни километар морског леда, али дугорочна визија укључује чак милион пумпи које би покриле 10 одсто арктичког леда.
„Нема малих бројева када је реч о борби против климатских промена“, закључио је доктор Фицџералд.
