Ендокринолог Срђан Поповић упозорио је данас да лекови за сагоревање масти и ослобађање од вишка килограма без тренинга и одрицања од хране могу да поремете организам. Коментаришући вест да су дански истраживачи открили лек који доводи тело у такво метаболичко стање као да је особа трчала 10 километара, др Поповић је за Танјуг прецизирао да је овај лек у експерименталној фази и да се ради на мишевима, истакавши да постоји велики опрез код таквог лека зато што та врста терапије форсира липолизу а самим тим и формирање кетонских тела која су отров за бубреге.
Глукоза представља основни енегретски потенцијал за живот, рекао је Поповић и истакао да ако нема инсулина који доводи до уласка глукозе у ћелију, јавља се хипергликемија, односно повишени шећер, након чега креће процес липолизе, односно разградње триглидерида на глицерол и слободне масне киселине којом се добијају кетонска тела која итекако могу озбиљно да угрозе живот пацијента.
Поповић је изјавио да је код особа које су изразито гојазне и током дана најчешће седе или леже, потребан мултидициплинарни приступ како би та особа прво изгубила одређене килограме да би уопште почела да шета, ради вежбе или тренинге који могу додатно да помогну у елиминисању вишка килограма.
„Можда је таква особа пре за неку баријатријску медицину, неку хируршку методу где би дошло до трећине желуца и танког црева.
Друга варијанта је да се иде у проверу општег здравственог стања, да се искључе ендокринолошки поремећаји типа функције надбубрега, тумора хипофизе, дијабетеса, па тек онда да се иде на рестриктивну исхрану”, поручио је доктор. Нутрициониста Бранка Мирковић такође је напоменула да је лек који су дански истраживачи открили у експерименталној фази а, према најавама, намењен је одређеној групи болесних људи, тако да не би требало да га користе сви остали на нивоу злоупотребе.
Она је за Танјуг напоменула да такви лекови могу много да поремете организам због чега треба обазриво водити рачуна шта се уноси у тело, јер се ниједан лек за ослобађање вишка килограма без тренинга и одрицања од хране до сада није показао као ефикасан и дуго остао на тржишту.
Мирковићева је рекла да је за изразито гојазне особе, најважнија редукција, квалитетна исхрана и нека физичка активност, углавном у почетку лагана шетња. Додала је за лечење гојазности неопходан приступ лекара и стручњака више специјалности јер је гојазност вишеслојни проблем који пацијент не може сам да реши.