Дводневни пут од Ниша преко Ваљева до Тршића за 150 евра. То је скупље него да се, на пример, оде у Беч. Једнодневни излет за основце у место удаљено двадесетак километара за 6.000 динара, уз страх родитеља средњошколаца да ће већ у следећој години цена њихових екскурзија премашити 100.000 динара. Тренд баснословних цена ђачких екскурзија основних и средњих школа наставља се и у новој школској години.
Понуде су у неким школама представљене у последњим недељама претходне године, изазавши бурне реакције родитеља широм Србије. Ипак, пре пар дана освануле су нове понуде на друштвеним мрежама за које се може рећи да су извесни наставак приче покренуте непосредно пред почетак летњег распуста.
У исто време, многи као проблеме таквих програма наводе и чињеницу да су ђачке екскурзије све ређе едукативног карактера, без адекватне организације, те да су у фокус смештене забаве, журке и дружења, која често умеју и да ескалирају и доведу до инцидената, што заједно са финансијским аспектом отвара питање чему служе екскурзије, које су замишљене као облик образовно-васпитног рада.
Прескупе екскурзије
Један од последњих примера у ком су родитељи кивни на понуђене цене екскурзија долази из основне школе у насељу Медошевац у Нишу. Родитељима матураната је, као и ученика седмог разреда, стигла понуда за пролећну дводневну екскурзију у Крагујевац, Ваљево и Тршић, са ноћењем у хотелу са три звездице у Ваљеву на бази полупансиона, уз пролазни ручак за целу групу и улазнице за разгледања из програма Шумарице, Бранковина, родна кућа Вука Караџића и манастир Троноша – и све то по цени од 17.800 динара по ученику.
Жалбе родитеља
Коментари су бројни, а родитељи махом истичу да је то много више новца од оног који је за те сврхе неопходан, са урачунатим свим предвиђеним трошковима. Питају се где тај новац иде и они, и други корисници, али и поједини туристички водичи који су и сами водили ђачке екскурзије. Иначе, дводневно путовање до Беча, такође аутобусом и уз два ноћења са доручком у хотелу са три звездице у престоници Аустрије, уз организоване обиласке знаменитости и посету главном граду Словачке Братислави, може да се нађе за 140 евра по особи.
Како за НИН каже Милан Петрић, један од представника у Савету родитеља Шесте београдске гимназије, деци је интересантно то што су заједно, што су ван куће и што могу да се друже 24 часа, па им је свеједно било где да оду. Ипак, он наводи да то не треба да буде разлог да родитељи плаћају изузетно скупе екскурзије.
Лош квалитет
„Деца су се провела лепо, јер су се дружила, и то је то. Међутим, њихови коментари о извођењу саме екскурзије – рецимо конкретно у Шестој београдској гимназији, где је било 260 ђака на путу – јесте да је варирао квалитет услуге у зависности од саме локације места или хотела. Имали смо ситуацију да су били одушевљени Римом, да су били заиста одлични хотели, иако је смештај у Лиду ди Јесолу био ужасно лош. Речено је да ће ту само да преспавају, али опет екскурзија је плаћена као једна од насјкупљих у Србији, због чега не очекујемо нижи или просечан, већ озбиљан квалитет услуге”, наводи Петрић, уз коментар да их као родитеље заиста израбљују.
„Ми само бирамо фиктивну дистанцију, а немамо појма ни колико ће нас коштати, нити контролишемо тендер. Поред тога, моје одељење је старешину пута плаћало 252.000 динара, што је заиста огромна цифра“, говори Петрић, који се пита да ли ће наредне школске године родитељи морати да издвоје и више од 100.000 динара по детету.
Када је цена у питању, из туристичких агенција тврде да се оне формирају тако што, поред самог трошка пута, морају да обухвате и друге трошкове, као што су смештај и дневнице за лекаре (обавезни на путовањима нижих разреда), вође пута и наставнике који прате ученике, улазнице за обиласке знаменитости за њих, порези на дневнице и слично.
Екскурзија постала бизнис
Према речима председника Форума београдских гимназија Александра Маркова, чињеница је да су цене превисоке и да су екскурзије постале својеврсни бизнис.
„Цене су често и различите у односу на школу, па и на нивоу једног града. Оне добијају различите понуде чак и када се иста агенција јави, као да се на неки начин процени платежна моћ родитеља, па се онда у односу на то формира и цена. Често се дешава да оне имају и упитан квалитет. Због тога је најбоље да школа комисијски процени да ли је реализовано оно што је програмом било предвиђено и да се тек након тога агенцији исплаћује, односно да школа задржава средства на свом рачуну све до тренутка када комисија, посебно не утврди да је реализовано све што је програмом било утврђено. Тако, уколико би се утврдило да није дошло до реализације, тај новац или његов део био би потом враћен ученицима“, наводи Марков за НИН.
Он ипак додаје да и са постојањем такве комисије остаје неспорна чињеница да су ђачке екскурзије прескупе и да су тешко доступне, односне да све мањи број родитеља може да финансира оваква путовања.
„Циљ екскурзије јесте да има већи обухват ученика. Осим едукативног карактера, екскурзија треба на неки начин и да повеже те ученике, да се осете делом једне заједнице што је такође битна ставка. Деца успеју да се повежу у том дружењу, али често изостане едукативни део. Неретко се дешава и да ученици посећују знамените градове, а да опет остану ускраћени за обиласке музеја, јер да би и тако скупа била повољнија, не буду урачунате цене улазница и онда напросто остану ускраћени за неке културно-историјске знаменитости“, каже он.
Забава уместо едукације
Марков у том погледу напомиње да већ деценијама уназад екскурзије служе као одређена врста забаве за ученике, иако би примарно требало да имају едукативни карактер, односно да се организују у циљу упознавања других култура, нација или културно-историјских знаменитости.
„У пракси се често дешава да екскурзије представљају забаву за ученике и ништа друго. Барем са ученичке стране, квалитет екскурзије мери се у односу на то колико су се добро забавили, а не шта су научили. И Министарство просвете потврђује да је тога свесно на један индиректан начин, јер сама чињеница да је правилником о реализацији екскурзије потребно надокнадити екскурзију, аутоматски јој се одузима едукативни карактер и даје туристички. Ако се на екскурзију иде да се нешто научи, зашто би се онда надокнађивала? Требало би да ученици током њене реализације уједно и уче. Међутим, правилник дуго година уназад предвиђа да се она надокнађује, па ученици те дане које су провели на екскурзији одрађују кроз радне суботе“, истиче саговорник НИН-а.
