Тема четвртог тријенала отвара питање шта значи бити ексцентричан данас, при чему се оно односи и на појединца у оквиру друштвене заједнице, и на уметника који ствара изван тржишних механизама, али и на институције које не припадају тзв. мејнстрим свету
У Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини ове године биће организовано Четврто тријенале под називом „Ексцентрици”, којe ће бити свечано отворено 18. септембра у 18 часова у Галерији МНМУ у Јагодини. Овом изложбом музеј наставља традицију бијеналног, односно тријеналног прегледа уметничке продукције настале изван доминантних центара уметничког света. Кустоскиња изложбе је Радмила Стаменковић.
Тема овог тријенала отвара питање шта значи бити ексцентричан данас, при чему се то питање односи и на појединца у оквиру друштвене заједнице, и на уметника који ствара изван тржишних механизама, али и на институције које не припадају тзв. мејнстрим свету уметничке сцене.
‒ Тријенални пресек уметности која настаје у својеврсном ексцентричном простору као алтернатива опште прихваћеном у савременој уметности, дешава се у години која је свакако историјска. Наиме, 2025. остаће забележена по изложби арт брут и аутсајдер уметности у музеју Центар „Жорж Помпиду” у Паризу, која јеотворена 20. јуна. Овакав догађај значи не само улазак у мејнстрим пракси које су до сада посматране као уметност настала на маргини, него истовремено отвара питање шта уопште значи термин маргинална уметност данас. У том се смислу концепт овогодишњег тријенала МНМУ заснива на много ширем појму ексцентричног при чему се у виду имају уметници који раде изван уметничких центара, али такође се отвара важно питање начина организације и креирања програма институција модерне и савремене уметности ‒ навела је др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности.
Податак да у овој години МНМУ обележава 65 година свог постојања, говори да је питање да ли говоримо више о маргини, или је то заправо постао такође један од институционалних домена који је тежећи ка потпуном професионализму и спровођењу музејских принципа и стандарда у свом раду, понудио уметницима равноправно учешће у уметничком свету и можда на тај начин и довршио једно поглавље у свом постојању. Управо зато ово тријенале говори и о потреби да се редефинишу позиције актера савремене уметничке сцене, преиспитају појмови маргине и центра, али и постави централно питање будућности профила овог музеја са жељом да се дефинише нови једнако радикалан у тежњи за разбијањем догми.
Када је Музеј наивне уметности 1981. организовао прво Бијенале, оно је у свом позиву критеријум самоукости поставило као централан. Како је саопштено, данас тај критеријум уопште не постоји као релевантан, те се у позиву за учешће на овогодишњем тријеналу истиче стваралачка позиција уметника као главни критеријум. Позвани су они уметници који се осећају децентрирани, неприлагођени, измештени, пољуљани и најпре, другачији. На конкурс тријенала пристигло је укупно 355 радова, међу којима је међународни жири одабрао 119 дела, 55 уметника из 15 земаља. Посебно је значајно да су се овог пута пријавили бројни уметници који до сада нису учествовали, чиме се проширује круг аутора и отвара простор за нова читања савремене уметности.
„Велики одазив уметника на отворени позив за учешће на овогодишњем, а четвртом по реду тријеналу уметности које је од самоуке преко арт брута и аутсајдер уметности, постало пресек много ширег опсега савременог уметничког стваралаштва, отворио је питање како објаснити све веће интересовање за уметност која се позиционира на тзв. маргини. Одговор на то питање не може се свести на једноставно објашњење, јер се развија на пресеку друштвених, културних и уметничких процеса, увек у дијалогу са временом у којем се тријенале дешава”, истакла је кустоскиња Радмила Стаменковић.
Жири је ове године окупио еминентне стручњакиње за подручје савремене уметничке сцене, као и експерткиње специјализоване за феномен арт брута и уметности маргине: Данијела Билопавловић Беденик, виша кустоскиња, Музеј савремене уметности, Загреб; Уна Поповић, виша кустоскиња, Музеј савремене уметности, Београд; Марта Моргана Рудони, кустоскиња, Музеј Cassa dell’Art Brut, Кастеђо; Исил Езги Челик, кустоскиња, директорка capitArt, Лондон; и Сенка Латиновић, кустоскиња, Музеј наивне и маргиналне уметности/ Салон ОБМ, Београд. Овај баланс стручности између савремене уметности и арт брут праксе додатно наглашава важност тријенала као међународне платформе за размену идеја и афирмацију уметника који долазе из различитих контекста и сензибилитета.
Тријенале ће бити отворено у Јагодини до 19. октобра, док ће београдска публика имати прилику да изложбу види у Салону Ото Бихаљи Мерин у од 23. октобра до 22. новембра 2025. године.
