Дана 14. октобра 1892. године, Београд је исписао нову страницу у својој историји тиме што је постао један од првих градова на свету са уведеним трамвајским саобраћајем. Трамваји су тада почели да превозе путнике улицама града, од Калемегдана до Славије, покретани коњима.
То је означило почетак организованог јавног превоза у главном граду Србије, а Београд је стао раме уз раме са великим светским метрополама попут Њујорка, Париза, Лондона и Берлина, које су већ имале трамваје.
Увођење првих трамваја са коњском вучом
Београдски трамваји су у почетку користили коњску вучу, што је у то време био иновативан начин превоза. Путници су могли да користе овај вид саобраћаја како би брзо и ефикасно стигли из центра града до најважнијих тачака, попут Топчидера, тада популарног излетишта.
Трамвајски превоз био је права револуција, не само због брзине већ и због организације – први пут је постојао тачно дефинисан ред вожње, што је представљало огроман напредак у свакодневном животу Београђана.
Међутим, овај вид превоза имао је и својих ограничења. Трамваји на коњску вучу нису могли да постигну велике брзине, а капацитет је био релативно мали. Упркос томе, трамваји су брзо постали омиљени међу становницима Београда, који су по први пут имали прилику да се превозе градом на овако модеран начин.
Електрификација и нове линије
Права прекретница у историји београдског трамвајског саобраћаја догодила се 1894. године, када је уведена прва електрична линија. Трамвај који је саобраћао од Калемегдана до Топчидера постао је први електрични трамвај у Београду, а ова линија је омогућила значајно брже и ефикасније превожење путника.
Увођење електричног трамваја било је део ширег процеса модернизације града, у којем су власти настојале да Београд постане савремена европска престоница.
Исте године, електрификована је и пруга која је ишла од Жагубице до Електричне централе. Првобитно је ова пруга користила коњску вучу, али је убрзо постала део новог електричног трамвајског система.
Нова линија, која је пролазила кроз Душанову улицу, Савско пристаниште и железничку станицу, повезивала је кључне тачке у граду, а трамвај је постао доминантно превозно средство у Београду.
Златне године београдског трамваја
До краја 1905. године, све трамвајске линије у Београду биле су електрификоване, чиме је у потпуности окончан период коришћења коњске вуче. Електрични трамваји су били бржи, поузданији и ефикаснији, а београдске улице су постале живахније и прометније него икада пре.
Већ 1906. године, уведена је линија која је ишла од Трга Републике, преко Светогорске улице, до Ташмајдана. У том тренутку, на београдским улицама саобраћало је 16 трамвајских кола, подељених у две главне категорије.
„Теразијска и Топчидерска кола“
Прва категорија била су такозвана „Теразијска“ кола, која су саобраћала центром града. Ова трамвајска кола била су позната по удобним седиштима која су имала наслоне од плетене морске трске, што је било прилично луксузно за то време.
Друга категорија била су „Топчидерска“ кола, која су имала дрвене клупе и коришћена су углавном за превоз путника на дужим релацијама. Интересантно је да су се стара трамвајска кола са коњском вучом и даље користила – али сада као приколице које су качене за електричне трамваје, чиме је обезбеђиван додатни простор за путнике.
Посебно занимљива била су летња отворена трамвајска кола, која су омогућавала путницима да уживају у свежем ваздуху док се возе улицама Београда. Ова кола су брзо постала омиљена међу Београђанима, посебно током топлих летњих дана.
Ширење трамвајске мреже и важност за град
До 1912. године, Београд је имао развијену трамвајску мрежу са осам линија, 24 трамваја и 12 приколица. Трамваји су превозили милионе путника – те 1912. године, кроз градски превоз прошло је више од 7,5 милиона путника. Трамвајска мрежа повезивала је кључне тачке у граду, олакшавала свакодневни живот Београђанима и убрзавала развој престонице.
Симбол модернизације и напретка града
Трамваји су постали не само практично превозно средство, већ и симбол модернизације и напретка града. Свакодневна вожња трамвајем постала је део урбане културе Београда, а њихов удео у превозу био је пресудан за бржи развој града у 20. веку.
Прича о београдском трамвају је прича о напретку, иновацији и прилагођавању новим технологијама. Од првих кола са коњском вучом, преко увођења електричних линија, па до ширења мреже и сталног повећања броја путника – београдски трамвај је постао симбол модерног Београда.
Данас, трамваји и даље саобраћају београдским улицама, подсећајући на богату историју јавног превоза у граду. Они су остали неизоставан део београдске свакодневице, иако се град и његов превозни систем стално развијају и модернизују.
