Рођен је у Антиохији 354. године као син војводе. Учио је грчку философију и схвативши грчко незнабоштво, усвојио је хришћанску веру. Крстио га је антиохијски патријарх Мелетија, а мало иза тога и његови родитељи примише крштење.
По смрти родитеља, Јован се замонашио, написао књигу ”О свештенству”, а убрзо потом патријарх га је рукоположио за свештеника. Прославио се својим подвигом, блиставим умом и снажном речи, а по жељи цара Аркадија Јован је изабран за патријарха цариградског. Шест година управљао је Црквом мудро и ревносно и за то кратко време много учинио. Послао је мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; раширио милосрдну делатност цркве; сузбио симонију (продаја опроста за новац) у цркви; написао нарочити чин свете Литургије; постидео јеретике и изобличио царицу Евдоксију; растумачио Свето писмо својим бистрим умом и невероватном речитошћу и оставио Цркви многе драгоцене књиге својих беседа.
Свети Јован Златоусти био је цариградски патријарх и један од три Света јерарха. Он је и аутор књиге „О свештенству“, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Свети Јован Златоусти био је велики борац против јеретика, а често је проповиједао о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, а осуђујући богате и оне који држе власт.
Послије сукоба са царицом Евдоксијом, прогнан је у мјесто Коман у Јерменији, гдје је умро 407. године. Његове мошти су крсташи 1204. однијели из Цариграда у Рим, гдје су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у данашњи Истанбул.
Народ га је поштовао, завидљивци су га мрзели, а царица га је два пута послала у изгнанство. У месту Коману у Јерменији, на Крстовдан 407. године, са Божјим именом на уснама, душа златоустог патријарха преселила се у рај. Његове мошти почивају у Ватикану сем главе која се налази у успенском храму у Москви.
