Фотографија Драгутина Матића, српског војника који проницљивим погледом осматра непријатељске положаје, постала је симбол Првог светског рата.
Како је Драгутин сазнао за своју фотографију
Ова фотографија има занимљиву историју, а Драгутин је за њу сазнао чак 47 година после завршетка Великог рата и то случајно. Наиме, фотка се појавила на грамофонској плочи „Марш на Дрину“ 1965. године, а онда је Костадинка Савић из Ниша препознала Матића и послала му један примерак плоче у Калетинац код Гаџиног Хана.
Податак о томе налази се у књизи „Мој отац – Око соколово“, коју је 1998. године објавио син славног ратника Благоје Матић. Он је написао да је Драгутин, видевши слику, узвикнуо: „Јест, то сам ја. Заиста ме сликао…“ и додао да је новинар који га је сликао некуда отишао, а није знао ни да ли је преживео.
Фотографија руског новинара Самсона Чернова
Фотографију је направио руски новинар Самсон Чернов који је радио за листове „Новоја времена“ и „Рускоје слово“. Настала је када је српска војска почела повлачење преко Албаније.
Живот Драгутина Матића пре рата
Славни ратник Драгутин Матић рођен је 10. јануара 1888. године и имао је четворо браће и сестара. Нажалост, рано је остао без оца, па га је подизао најстарији брат. Иако није ишао у школу, знао је да чита и пише. Рано се оженио са Круном Ранђеловић и до одласка у рат имали су четворо деце. Након рата добио је и сина Благоја.
Ратни пут Ока соколовог
Ту је Драгутин опет показао своје умеће и храброст, па је током Церске и Колубарске битке постављен за извиђача. Старешине су га нарочито цениле јер је умео да се привуче непријатељским јединицама, преброји војску и да прецизан извештај по повратку у базу. Матић се са ратишта вратио тек 1919. године, након шест година ратовања и две године војске.
Живот после рата и судбина одликовања
Након рата, Драгутин се бавио земљорадњом, а ишао је и у печалбу као циглар и ћерамиџија. За показано јунаштво и храброст, одликован је са више ратних одликовања, али од државе никада није тражио привилегије и бенефиције.
Нажалост, његове медаље заувек су изгубљене управо због рата. Наиме, супруга Круна је 1941. године закопала ордење плашећи се Бугара.
Последње године и почаст храбром војнику
Драгутин се крајем децембра 1969. године разболео, а војска је на Суву планину послала хеликоптер како би храброг ратника пренели у болницу. Међутим, лекар је сматрао да не би издржао пут до болнице. Матић је преминуо 1. јануара 1970. године. Пре 20 година му је подигнут споменик испред општине Гаџин Хан.
Недавно је потписан и уговор о поклону између наследника Матића и општине Гаџин Хан, па ће његова кућа у Калетинцу постати музеј.
Драгутинову фотографију изучавали чак у Јапану
Један јапански стручњак написао је студију о фотографији Драгутина Матића. Њему је била занимљива психофизичка напрегнутост славног борца током извиђања. Он је у погледу овог извиђача видео како српски сељак продире у маневре непријатеља.
