Док индијски премијер Нарендра Моди покушава да посредује у мировним преговорима како би се рат у Украјни окончао, Америка подргева ратно жариште слањем новог пакета помоћи. То што САД тренутно ревидира сам износ који треба да пошаље у Кијев, не значи и да ревидира своју улогу у ратном хушкању, већ је само део представе.
Бела кућа разматра могућност ревидирања војне помоћи Кијеву, наводно због украјинске операције упада у руску Курску област, пише „Вашингтон пост“. Амерички чиновник, који је желео да остане анониман, рекао је у овом листу да су у току разговори између чланова америчке администрације о корекцији количине предстојећих пакета и испоруке војне помоћи Кијеву.
Политички саветник, аналитичар и пољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ Срђа Трифковић сматра да ово „ревидирање“ није значајно само по себи, иако је нова предвиђена сума од 125 милиона долара релативно минорна у поређењу са досадашњих 55 милијарди колико су само САД обезбедиле Кијеву.
Невидљиве нити утицаја војно-индустријског и конгресног комплекса једноставно не могу себи да дозволе тај луксуз да политичком одлуком окончају сукоб који се за њих показао изузетно лукративним. Деведесет одсто тих средстава, објашњава Трифковић, ионако никада не напушта америчко тло и само бива пребацивано са рачуна Пентагона, Стејт дипартмента или Федералне Владе на рачуне „Мартина“, „Боинга“ или неког другог произвођача далекометних муниција.
Овде видимо на делу један пажљиво искореографисани пакет дивиденди за несумњиво театрално ,,успешну“ украјинску операцију у курској области. Кад кажем театрално успешну, то значи да она са становишта стратешког помака нема неки нарочит војни значај и за ратиште у целини то је минорни догађај, али несумњиво има велику употребну вредност у пропагандистичком и психолошком смислу, рекао је Трифковић за Спутњик.
Војна помоћ коју су државе послале Украјини
Шта Америка жели?
Донедавна заменица америчког председника и садашњи председнички кандидат Камала Харис посветила је свега један минут свог предизборног говора за рат у Украјини. Аналитичари оцењују да Украјина никада није ни била велики интерес америчког народа, већ да им је сервирана од стране политичке класе, те ово не треба да изненађује.
Што се Камале Харис тиче, њен фокус је само и искључиво на домаћем бирачком телу. Популарност спољних ангажмана никада није била нарочито висока, поготово не у предизборној години, а мислим да она нити познаје проблематику сукоба у Украјини, нити би њени саветодавци желели да се она њиме уопште бави, каже Трифковић.
Са становишта функционисања перманентне или дубоке државе у САД, додаје он, и те како постоји интерес да се агонија украјинског рата настави што дуже, а да крај није на помолу.
Председнички кандидат Демократа, Камала Харис, маше публици на Националној конвенцији Демократа у Чикагу, август 2024. године.
© Tanjug / АП/ Gabrielle Lurie
Може ли Трамп да пресуди?
Трифковић верује да би ситауција била нешто друкчије у случају Трампове победе, будући да би његов фокус несумњиво био више усмерен на Блиски исток, ка Ирану, ка Јужном кинеском мору и Кини. Ипак, наш саговорник сматра да је такав исход избора мало вероватан.
Исти трикови употребљени на америчким изборима 2020, укључујући и поштанско гласање и жетве гласова у предграђима сиромашних градова попут Детроита и Милвокија искористиће се на потпуно исти начин на који је обављено новембра 2020. године како би осигурали Трампов губитак на изборима.
Избори у Америци, гласање у Њу Јорку
© Sputnik / Alexey Filippov
Опструкције мировних преговора
Наш саговорник истиче чињениву да се најава новог, иако „ревидираног“, пакета америчке војке помоћи Украјини временски поклапа са доласком индијског премијера Нарендре Модија у Кијев, који је изјавио да долази у покушају да пронађе основу за почетак мировних преговора, што никако не може бити само случајност.
Можемо чак рећи да је америчка одлука да објаве нови пакет војне помоћи Украјини у тренутку када Моди у Кијеву покушава да преговарачки процес покрене са мртве тачке само по себи представља својеврсни сигнал па чак и шамар индијском премијеру, закључује Трифковић.
