Штедња становништва у Србији наставила је раст и у овој години, упркос присутним неизвесностима, а и даље је исплативије штедети у динарима него у еврима, саопштила је Народна банка Србије (НБС).
Динарска штедња је у првој половини 2025. године повећана за 4,5 милијарди динара (2,4 одсто) и крајем јуна је износила 195,7 милијарди динара.
Раст је забележила и девизна штедња – за 313 милиона евра или два одсто.
Кајем јула динарска штедња је премашила 200 милијарди динара, а девизна штедња достигла готово 16 милијарди евра, што су највиши износи штедње до сада. Динарска штедња се приближила учешћу од 10 одсто укупне штедње у домаћим банкама, а крајем 2012. то учешће било је испод два одсто, навела је НБС.
Према резултатима полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2025. године, у протеклих 13 година било је исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на рок орочења штедње.
Већој исплативости динарске штедње од штедње у еврима допринеле су, како је оценила НБС, више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути, као и очување финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру.
Штедња у домаћој валути у протеклих 13 година повећана је преко 11 пута. Повећана је штедња рочности до шест месеци, док је штедња орочена на рокове дуже од шест месеци смањена.
Раст је најизраженији код штедних улога рочности од три до шест месеци (6,3 милијарде динара). Штедња рочности шест до 12 месеци бележи умереније смањење (једну милијарду динара), али је и даље најзаступљенија у укупној штедњи (51,9 одсто).
Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна 2025. године износио је 191.000 динара.
У истом периоду од 13 година, раст девизне штедње износио је 7,8 милијарди евра, тако да је повећана готово два пута. Када се посматра само прво полугодиште 2025. године, раст девизне штедње резултат је у највећој мери знатнијег орочавања штедње по виђењу (346,8 милиона евра), која чини 66,5 одсто укупне штедње, као и штедње на рок од шест до 12 месеци (223,3 милиона евра).
Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна 2025. године износио је 4.063,4 евра.
Орочавањем штедње од јуна 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, према анализи исплативости штедње, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2025. године, добио готово 58.000 динара (близу 500 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења.
Тако и динарска штедња орочена на годину дана која није занављана у претходних 13 година у готово 99 одсто посматраних годишњих потпериода (143 од укупно 145) била је исплативија од такве штедње у еврима.
Штедиша који би од јуна 2024. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2025. преко 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима.
Орочавање динарске штедње на три месеца показало се исплативијим од такве штедње у еврима у готово 92 одсто потпериода, а орочавање штедње на две године у свим посматраним потпериодима.
