Док се представници власти жале на смањење девизних прилива од инвестиција и туризма, обично пропуштају да широј јавности објасне која опасност настаје због нарушавања платног биланса земље. Пад инвестиција, туризма и дознака, у комбинацији са све већем јазу између увоза и извоза, истрошеним моделом раста економије, као и одсуством радне снаге би, уколико се ситуација пролонгира, извршили јак (неодржив) притисак на курс динара.
Можда су због тога представници монетарних власти одлучили да, после једног кратког и оштрог иступања представника Народне банке Србије (НБС), заћуте и „гурну под тепих“ тему која буди ружне успомене на хиперинфлацију. Сва је прилика да водећи политичари намерно прећуткују ову могућност, за коју су и сами заслужни одабраним моделом економске политике.
Ово је прва видљива ситуација са де факто фиксним курсом који се „клима“, али су сви знаци упозорења и раније били ту.
Многе земље су схватиле да модел раста који се заснима на приливу страних директних инвестиција (СДИ), уз одсуство озбиљног развитка домаћих инвестиција и са фиксним курсом, може бити одржив само докле Србија остаје земља јефтине радне снаге или држава која зависи од експлоатације ресурса.
Уколико притисци на динар опстану, следи сценарио који неће бити једноставан за превазилажење – додатни пад бруто друштвеног производа, увећање јавног дуга изнад дозвољене границе, увећање дефицита, али и промене у ценама за становништво, укључив и обавезе које грађани плаћају, сматрају стручњаци са којима је разговарала Нова економија.
Сценарио звучи познато, а у времену где су сманени девизни приливи „са стране“, а увећана дуговања, обично нема места за увећање плата и пензија које власти обећавају.
Према речима Горана Радосављевића, професора са ФЕФА факултета, Србија је дошла у у ситуацију „да се не зна да ли је горе да се дира или не дира курс динара”.
А како би се „дирао“ курс валуте који је фиксан?
НБС у зависности од тога да ли има виша динара или евра на тржишту од 2009. године продаје или купује девизе да би курс био на око 117 динара за евро.
У марту се ова ситуација са динаром заоштрила, биле је појачане тражње за еврима, највероватније због протеста који су трајали у земљи и мотивисали грађане да се пробају да се “обезбеде” већом штедњом у „сламарици“.
НБС је на међубанкарском девизном тржишту у априлу нето купила 45 милиона евра, али је зато од почетка године нето продала 910 милиона евра, управо ради одржавања стабилности курса динара према евру.
У прошлој години се НБС појављује као купац, и то у висини од 2,7 милијарди евра, да би одржала курс на истом нивоу.
Како и сама НБС саопштава у априлу, од почетка године забележено је номинално слабљење динара према евру за 0,2 одсто. Курс је данас према НБС на 117,2102 динара за евро.
„Модел развоја који смо изабрали ствара велики притисак на наш девизни курс. Велики прилив девизни од инвестиција прави апресијацијски притисак на динар, онда наши извозници трпе, што онда погоршава ситуацију са трговинским билансом – који последично врши притисак на платни биланс који мора некако да се финансира. Од 2016. године почиње велика апресијација у односу на евро и ту се јасно види да, уколико привредници не појачају своју продуктивност (продуктивност у прерађивачкој индустији барем последњих десет година опада), то само значи мању међународну конкуретност за нашу привреду. Ако динар јача, а не повећавате продуктивност, то значи да губите конкуретност“, каже Лазар Ивановић, економиста из Центара за високе економске студије (ЦЕВЕС).
Према његовим речима, проблем је и структура тих инвестиција које углавном одлазе у неразменљиве секторе и рударство.
Курс – права слика економије
Шта можемо да очекујемо ако подаци из платног биланса буду почели и више да се погоршавају? Према речима Радосављевића, прво можемо очекивати притисак на курс.
„Курс се код нас дуже време држи на нивоу за који је питање да ли је адекватан, па ће се поставити питање финансирања платног биланса, а у најгорем слушају мораћемо и да се задужујемо за тај дефицит, а индиректно би онда имали и проблем у економији, биће мање инвестиција… Нама неколико милијарди годишње стране валуте улази кроз огромно задуживање и то пумпа ниво стране валуте овде – и питање је докле ће то да траје. Тако да хипотетички прво је на удару курс, а кроз њега све друго,“ објашњава професор са ФЕФА факултета.
Нова Економија је већ писала о ставу других међународних организација са којима сарађујемо, као што су Међунардони монетарни фонд и Светска банка, који су сваки у својој анализи годинама уназад препоручивали српским властима да незнатно олабави курс динара, што због извозника, што због општег бољег стања у економији.
Због одбијања да у економској политици на овај начин помогне домаћу привреду окренуту извозу, стиче се утисак да су власти задовољне тренутим колонијалним положајем Србије, где је фиксни курс, заједно са моделом раста омогућио изношење огромног рудног богатства земље, недодирљив статус увозника који износе профите из земље, а домће инвестиције и привредника у потпуно безизлазном положају.
