Пола планете далеко од Србије, уклесана у стени испод жарког пустињског тла Аустралије, налази се једна од најнеобичнијих српских светиња – Црква Светог Илије у рударском селу Кубер Пиди.
Цркву Светог пророка Илије, која припада митрополији Аустралијско-новозеландској и удаљена је око 800 километара северно од Аделејда, изградили су 1993. године Срби који су се као рудари опала настанили у Кубер Пидију.
Ови сналажљиви људи успели су да практично исклешу за себе 30 метара дугачко, 5,3 метра широко и 7 метара високо здање у стени. Под цркве је запањујућих 17 метара испод нивоа земље у најдубљој тачки и 3 метра испод ње на најплићој тачки.
Иако су рудари изградили Кубер Пиди испод земље како би побегли од неиздрживих температура које су достизале и до 50 степени целзијуса, они су копајући полудраги камен опал, несвесно ископали нешто много више од тога – ископали су један од најлепших драгуља православља
Читав црквени комплекс обухвата не само цркву, већ и заједничку дворану, парохијску кућу и верску школу. Цркву између осталог красе и витражи, а иконостас је направљен од стакла које изазива ефекат светлуцање који заиста ствара божанску атмосферу.
Фреске су такође јединствене – оне нису насликане, већ уклесане у стенама. Као да витражи и сложене резбарије у камену нису довољни, Црква светог пророка Илије може се похвалити и статуама светаца.
Због тога је ова српска црква стеклна светску славу не само као пример изузетне архитектуре, занатства и људске домишљатости, већ и као атракција невероватна већ због свог необичног положаја усред пустиње и под земљом.
Поред Срба, у Кубер Пидију живе представници још четрдесетак нација. Иако је Кубер Пиди основан још 1915. године, у једном тренутку више од 60 одсто становника дошло је управо са Балкана и то после Другог светског рата.
На површини града се не налази готово ништа, осим неколико хотела и голф терена, док се у пространим пећинама и тунелима испод земље осим цркве могу пронаћи и домови, ресторани, барови, неколико музеја, казино и, наравно, паб.
