Цена злата већ неко време незадрживо расте. Средином септембра 2024. износи око 2.560 долара за унцу. Поређења ради, колико у фебруару текуће године, могло је да се купи за мање од 2.000 долара по унци.
Дедоларизација је, усред све веће снаге БРИКС-а и растућег америчког дуга, последњих година постала све популарнија тема у светским медијима.
Међутим, како наводи познати америчко-либански математичар и статистичар Насим Николас Талеб, док су многи фокусирани на конкурентске валуте или дигиталну имовину, кључ дедоларизације могло би да буде злато. Талебову књигу „Црни лабуд“ лондонски „Тајмс“ је, иначе, прогласио за једну од 12 најутицајнијих књига на свету од Другог светског рата.
„Људи не виде да је права ‘дедоларизација’ у току“ написао је он на Иксу.
Не ради се о трговачким нагодбама. Трансакције су само означене у доларима, као обрачунској валути. Али централне банке (посебно у земљама чланицама БРИКС-а) чувају своје резерве у злату.
Талеб је указао да је цена злата порасла око 30 одсто у посљедњих годину дана.
У одговору на Талебову објаву, оснивач и предсједник аналитичке куће ФФТТ додао је да је процес замјене америчких државних обвезница златом почео још прије десетак година, као и да је додатно убрзан након што су западне земље замрзле руску имовину 2022. године.
Колапс долара
Да би раст цена злата могао да буде показатељ колапса долара сматра и инвестициони банкар и финансијски аналитичар Џим Рикардс.
– Да ли је неко приметио да је злато данас достигло нови максимум? Нас неколико јесте. Фасцинантно је како мејнстрим пословни медији игноришу ту причу. Да није то зато што раст злата заправо представља колапс долара?“, написао је он на Иксу.
Стручњаци очекују да ће цене злата наставити да расту. Аналитичарка „Велес капитала“ Елена Кожухова за РИА Новости је истакла да би цена тог племенитог метала могла да достигне 2.800 долара за унцу.
Централне банке многих земаља почеле су да купују злато након финансијске кризе 2008. године. Тај процес је био додатно убрзан након што су западне земље замрзле руске девизне резерве почетком 2022. године.
Тај процес је пре свега подстакнут тежњом многих држава, нарочито оних изван традиционалног западног света, да диверсификују своје девизне резерве и смање зависност од америчког долара, а самим тим и од америчке владе.
Предњаче Русија и Кина
У куповини злата предњаче Русија и Кина. Следе их Турска, Индија, Казахстан, Узбекистан и Тајланд.
Народна банка Кине подигла је удео злата у својим резервама са 1,8 одсто у 2015. на садашњих рекордних 4,9 одсто. Истовремено, она је смањила власништво над америчким обвезницама са 1,3 билиона долара почетком прошле деценије на 780 милијарди долара у јуну 2024. године.
Према подацима ММФ-а, удео долара у светским девизним резервама у првом кварталу износио је 54,8 одсто. То је знатно мање од око 71 одсто, колико је био 2001. године.
Међутим, те бројке не узимају у обзир злато, које чини око 15 одсто светских резерви, али није урачунато у укупну вредност девизних резерви. Ако би се и оно рачунало, удео долара би пао са 54,8 на свега 48,2 одсто.
Како је крајем августа писао Атлантски савет, један од најпознатијих тинк-тенкова америчког естаблишмента, све више држава тежи да злато чува у сопственим трезорима, уместо у САД или Швајцарској – где би могло да се нађе на мети локалних власти у случају конфронтације.
Ако се повећа вероватноћа геополитичке конфронтације, тренд пада удела долара у глобалним резервама ће се наставити, наводи се у анализи тог тинк-тенка, пише РТ Балкан.
