Покренута иницијатива за заштиту географског порекла тог воћа које се гаји на 200 хектара у овом крају. Глоса: Годинама се прекалемљивала, па је мутацијом настала кајсија специфичног укуса. Има доста шећера и суве материје, није погодна за транспорт, али је одлична за прераду у ракију, џемове…
Недавно је покренута иницијатива за заштиту географског порекла и брендирање чачанске кајсије, како би се са тог поднебља и њеним производима пружила додатна вредност.
Горана Танасковић из Привредне коморе Моравичког изјавила је за Танјуг да су се све релевантне институције сагласиле да то треба да буде кајсија, воћка препознатљива у читавој Србији, јер је ово подручје на коме се она производи баш специфично, у погледу микроклиме и тла. Подсетила је да се у селима на територији града Чачка кајсија гаји на више од 200 хектара, чиме овај град заузима друго место у Србији по производњи тог воћа.
„Овде се производи специфична кајсија са укусом и мирисом која је препозната на територији Србије, али и шире. Морала би се боље позиционирати ова кајсија, што се производи у селима Миоковци, Милићевци, Горња Горевница, Пријевор, Трбушани, Вранићи, јер њену слаткоћу, мирис и укус треба препознати и заштити географским пореклом”, рекла је Танасковићева. Носилац овог пројекта јесте Удружење „Миоковачка кајсија”, док подршку пружају Институт за воћарство Чачак, чачански Агрономски факултет и Центар за неговање традиције.
– Самим брендирањем и заштитом географског порекла сматрамо да ће кајсија из овог подручја бити боље позиционирана на тржишту, да ће остварити бољу цену и бољу продају. Са јачим маркетингом на коме ћемо радити утицаћемо и на то да се засади кајсија повећају и да добит од саме производње и прераде кајсије буду још већи и да производи нађу своје место и на иностраном тржишту– рекла је Танасковићева.
Географска ознака идентификује одређену робу као робу пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. Шта је карактеристично за кајсију из околине Чачка и шта је издваја у односу на друге сорте овог воћа?
Зоран Јелић из Миоковца, села у које годинама долазе искусни произвођачи ракије, знајући да ће ту наћи праву сировину, каже за „Политику” да је прво стабло кајсије овде стигло из Мађарске 1900. године. Годинама се прекалемљивала па је мутацијом настала кајсија специфичног укуса. Има доста шећера и суве материје, није погодна за транспорт, али је одлична за прераду у ракију, џемове… Тражи брдовит крај за узгој, надморску висину од 300 до 500 метара. Напомиње да данас у овом селу постоји велики број озбиљних произвођача. Практично нема куће у селу која нема бар 50 стабала кајсије.
– Доста купаца широм Србије долази да је купи јер каже да има најбољу арому и квалитет. Може да се замрзава и због тога би било важно радити на подизању капацитета за чување у хладњачама истовремено са промоцијом и брендирањем, што је изузетно важно за воћаре који виде шансу у овој иницијативи која је покренута – истиче Јелић.
Он додаје да треба искористити оно што је Богом дано. Климатске промене утичу неповољно на приносе, тако да нажалост кајсија мало слабије рађа последњих година. Топле зиме су нарочито погубне за њу. То је оно што сада плаши воћаре да се упусте у већу производњу.
