Бранко Јанковић је српски, позоришни и филмски глумац. Рођен је у Ваљеву 1984. године, а своје детињство је провео у родном селу Гуњаци близу Осечине, у које се у потрази за слободом и још већим животним стваралаштвом вратио пре неколико година и покренуо фарму коза, што апсолутно поткрепљује његов став да је човек створен не да би радио, него да би стварао. Најбитније у животу су садржај и стваралаштво.
Бранков развојни пут
Након завршене основне школе, Бранко се као голобради младић упутио пут Београда где је уписао средњу саобраћајну школу. Због недостатка финансија, био је приморан да живи у средњошколском дому, али како он каже, тај дом му је помогао да брзо сазри и да се још као тинејџер ухвати у коштац са правим животним проблемима.
Након завршене средње школе, одлучио је да упише факултет и одлука је пала на глуму. Како Бранко каже: „Ја нисам знао чиме да се бавим, да бих се изражавао и некако се направио закључак да је најбоље глумом да се бавим. То ми је најшире поље. Као глумац, свашта могу себи да дозволим. У кловновском, пробном смислу, експерименталном.“
Дипломирао је на акедемији уметности у Бањој Луци, а публика га изричито препознаје по улогама Фуфета из серије „Луд, збуњен, нормалан“ и лику Живојина Џаковића, чији лик Јанковић тумачи у серији „Војна академија“.
Међутим, Бранко истиче да је свету оно што данас недостаје пре свега етика, људи мисле да ће вечно живети, да нема Бога, поступци и системи које је човек створио, а да се то итекако осети и уметности. „И глума је на ниском нивоу, серије су постаје предсобље холдинга за маркетиншки простор у рекламама.
Глумачка позиција је тренутно пресек на две ствари: модна писта и нека ефективност, која мора да буде површна да би би држали пажњу великим холдинзима, великим фирмама које раде улепшавање, моду итд. Не морате да држите пажњу људи да би им нешто рекли, не дај Боже паметно.“
Себе није могао да види у неком систему
Глумац истиче да себе није могао да види у неком и систему и калупу у коме ће бити цео живот, јер би вероватно постао бунтовник, али и проблем због целе ситуације у којој би се налазио. Каже да је сада задовољан, срећан, да је нашао свој свет, своје испуњење, свој мир и своју реализацију због тога што се вратио у село, кренуо да узгаја козе и покренуо бренд „КозаНостра“. У свему томе му помаже породица, супруга Наташа, родитељи и троје дивних малишана.
У његовом животу се сада дешава реализација стваралаштва о коме упорно говори, међутим глума му је много тога донела у животу, пре свега да одагна стидљивост који је дуго носио у себи, али су се отворили и нови животни хоризонти, да може са правом да позове историчара који познаје први светски рат или психолога и каже: „Треба ми аналитика те структуре људи која је на вашој институцији. А ви сте? Ја сам глумац. Треба вам за лик? Да, да. Изволите слободно.“
Дакле, Бранко кроз овај пример наводи да му је глума донела то да га људи посматрају другим очима. Међутим, како Бранко каже: „Позадина свега тога је и моје давање, безрезервно давање свега тога што сам доживео и видео.“
Уместо да рекламира неку индустрију, одлучио се да покрене своју причу
Иницијални моменат за покретање бренда „КозаНостра“ био је да свој крај, свој људе, претке представи. „КозаНостра“ по угледу на филм „Кум“ редитеља Френсиса Кополе који истиче мушке принципе и очување породице, јер је Бранко велики фан италијанског неореализма. „Ми као фамилија имамо своје интересе, ми мушки имамо своје принципе, а не као хијена да ме иза леђа уједаш. Мушки приниципи, породица, праве вредности и стваралаштво“- нагласио је Јанковић за компасинфо.рс у новој емисији подкаста Компас.
Како је настала сурутка у праху?
Све је настало тако што Бранко не може да чека и трпи да му неко да улогу, нити да кука јер није тај профил човека.
Велики изазов, био је како сачувати ту сурутку јер је она благо, извор здравља, то је и кључни моменат зашто је дошло до развитка овог бренда. Избегава конзервансе јер они блокирају све оно што је у њој добро, а процес лиофилизације је кључ за очување. (техника сушења природних супстанци да се чувају дуго и сачувају тиме своје хранљиве материје).
View this post on Instagram
Из сурутке се ивлачи вурда (рикота) и та отпадна вода која остане, та сурутка, велики системи је користе да испарава. Од те испарене воде добије се густина, густина пролази кроз прскалицу и она како пада, улази у постепену топлоту и доле пада прах. Кроз процес лиофилизације се очува све, сви хранљиви састојци а не само огољен протеин, како је то случај са популарним whey протеином.
Бенефити ове сурутке су вишеструки што се тиче здравствених проблема, превентивом проблема итд.
Села су пуста и празна
Бранко истиче да је лепо живети на селу, али да је систем електричне енергије упитан и да је инфраструктура лоша јер је јако мало људи остало да живи у селима и то нема за кога да се одржава. То је велики проблем и за узгајање коза, јер је сурутка нешто што је кварљиво и потребно је да се брзо достави до откупног центра.
„Међутим, ко год буде хтео да се бави сточарством, пре свега ситним сточарством, ће се бавити козарством, али пре свега то мора да се воли“, поносно истиче Бранко. За сада, козарство је у свету и Србији испод радара, али овде овај глумац и преузетник види изузетан потенцијал јер се тржишта отварају и за Исток и за Запад. Ту је лежи наша шанса, али је аутентичност оно по чему бисмо би требали да се издвојимо.
Такође, Јанковић говори да ће села бити пуна и да многи маштају да дођу село и тамо остану да живе, али да не могу, не зато што не желе, него зато што се налазе у тескобама данашњице, кредитно су задужени и потребан је велик искорак у животу како би дошли до истинске слободе и могућности за стваралаштвом.
Из свега овога се може видети да Бранко истински живи и дела оно што прича, истински је репрезент тога да је „Човек створен да би стварао“, а какви су му планови за будућност што се тиче глуме, бренда „Коза Ностра“ и имања у Гуњацима сазнајте више у новој емисији нашег подкаста Компас:
