Када је почетком осамдесетих добио понуду да направи серију манга за мјесечни часопис „Токума“ он је прихватио понуду почевши пројекат, који ће не само постати темељ за његову монументалну каријеру, већ ће покренути цијели талас аутора, који су слиједили обрасце „Наусикаје“. Радња се одвија у постнуклеарном футуристичком свијету, а прати Наусикају, принцезу Вјетровите Долине која бива уплетена у борбу са Толмекијом, царством које покушава да употријеби древно оружје како би искоријенило џунглу насељену великим мутираним инсектима. Мијакази није крио утицаје на развој стрипа од јапанских бајки о принцези која је вољела инсекте, затим Хомеровог епа „Одисеја“, стварног загађења живом у заливу Минамата до утицаја СФ писаца Исака Асимова, Урсуле ле Гвин, Брајана Алдиса и стрипова Мебијуса.
Серијал је објављиван од фебруара 1982. до марта 1994, а појединачна поглавља је прикупио и објавио издавач „Токума Шотен“ у седам танкобон томова и више пута је објављен у сабраној форми. Од своје почетне серијализације, манга је постала комерцијални успјех, посебно у Јапану, гдје серија има више од 17 милиона примјерака у оптицају. Манга је добила и филмску адаптацију из 1984. године, коју је написао и режирао Мијазаки, иако он није био задовољан због притиска студија да поједностави причу, филм је добио универзално признање од критичара и публике поставши велики хит те омогућивши оснивање легендарног студија „Гибли“.
Иако двије верзије приче почињу прилично слично, филм је само груба адаптација прва два тома манге од седам књига. Осим радње, постоје велике разлике и у другим подручјима, ликови су много разрађенији, а еколошке теме нису онако поједностављене и комплетна атмосфера манге је такође много мрачнија. Сложеност, љепота и друштвена позадина манге инспирисали су безбројне умјетнике, а сам Мијазаки је изјавио да више воли мангу него филм, којег је сматрао прекратким, а и накнадно је сматрао да је филмски крај превише поједностављен и да нуди прелагано рјешење за тако тежак проблем.
– Наставити Наусикају до самог краја било је заиста тешко. Вјероватно зато што сам морао писати нешто о чему нисам знао. Морао сам ићи толико далеко да сам морао размишљати о смислу живота. Ја нисам знао смисао живота па је било врло тешко – рекао је Мијазаки.
Издање „Локомотиве“ беспријекорно је урађено уз одличну штампу и дизајн танкобона са пропратним детаљима попут карти и одличним преводом, при чему визуелна и сценаристичка комплексност овог класика долази до правог изражаја.
Темељ
Једна ствар која ову мангу чини изванредном јесте то да служи као јасна основа за Мијазакијев будући рад.
Његове опсесије летењем и заштитом животне средине, његови јединствени свјетови, његов нагласак на мирним тренуцима који изграђују карактер, све оно што Мијазакијеву филмску режију чини тако изузетном присутно је на страницама стрипа. Лако је уочити паралеле између ове манге и Мијазакијевих будућих фантастичних епова „Замка на небу“ и „Принцезе Мононоки“.