Почела је нова етапа у животу Богдана Богдановића. Српски кошаркаш преселио се у Лос Анђелес и већ је дебитовао у дресу Клиперса са бројем 10. Нема сумње, капитен српске репрезентације суочиће се са новим изазовима у најјачој лиги света – али једна ствар се неће променити. И то најбитнија ствар – подршка коју има од своје породице.
Последњег дана „прелазног рока“ у НБА лиги званично је потврђено да Богдан Богдановић напушта Атланту. После пет година проведених међу Хоксима, одлучено је да ће каријеру наставити као играч Клиперса.
„Oдушевљен сам условима у Клиперсима“
Прихватио је то достојанствено српски кошаркаш. И мотивисан се појавио у Лос Анђелесу.
Тати сам рекао да није било бољег места на којем сам могао да завршим. Одушевљен сам условима у Клиперсима, од хале до медицинског особља. Мислим да је ово организација која има најбоље услове у НБА лиги.
И то што је прве утиске пренео оцу, уопште не изненађује. Богдан је изузетно везан за своју породицу, родитеље Ковиљку и Драгана и сестру Бојану.
Породица је темељ
Породица је темељ. Родитељи су усадили мени и сестри исправан начин размишљања. Прво, да радиш оно што волиш, да уживаш у свом послу и да чуваш фамилију и тај најужи круг људи око себе. Да будеш добар човек… Моја породица је пуна љубави и среће.
Изузетно сам им захвалан на свему сто су учинили за моју сестру и мене. Биле су и тешке ситуације у животу али увек смо имали све што нам је потребно да уживамо и будемо срећни – рекао је Богдан својевремено у емисији „Као сав нормалан свет“.
Поштовање према родитељима
Поштовање које има према родитељима веће је, између осталог, и због жртве коју су они поднели како би Богдану и Бојани обезбедили најбоље могуће услове за живот.
Тата је радио као комерцијалиста дуго година са течом у једној фирми, а мама је била касирка, трговац.
Богданова породица се жртвовала за његов и сестрин бољи почетак
Они су се одрекли јако добрих послова у неким мањим срединама и статуса у друштву не знајући у шта се упуштају када су отишли у Београд, али то су учинили због нас, да би мени и сестри изабрали бољи пут и бољи почетак, како ми не бисмо живели њихове животе,већ да имамо бољи почетни положај.
Београд су изабрали да би сестра и ја имали боље услове што се тиче школовања. Почели смо да живимо у Железнику, Миријеву и тако даље…
После свих најважнијих мечева у каријери, после утакмица које су Србији доносиле велике радости и медаље, Богдановић је прво славио са породицом.
Најсрећнији моменат на Светском првенству у Манили
И остала је свима у сећању слика када је после меча на Светском првенству у Манили поклонио мами награду за играча утакмице. То је моменат којег се и сам Богдан најрадије сећа.
Мој најсрећнији момент сигурно је био загрљај с мајком и татом после утакмице. Тада сам баш био срећан. Не знам, мислим да то не може да се опише. Било је спонтано, скроз. Нисам ја то ни планирао, него сам видео мајку ту и она је толико била срећна. Тада смо добили Доминиканце, квалификовали се даље…
И ја кад сам видео ту срећу, помислио сам: „Хајде да јој дам овај трофеј, она то воли, она скупља то све од почетка. Хајде одмах да јој уручим“. И баш је било… Мислим, то ми је онако остало урезано – присетио се Богдан за Спортал.
Љубав и подршка најближих
Љубав и подршка коју му пружају најближи један је од разлога због којих је 32-годишњак највише воли да оде код маме на ручак.
А у моментима када родитељи нису на трибинама – нема сумње да је тамо негде, у дресу са презименом Богдановић – сестра Бојана. Она је одиграла кључну улогу у Богдановом животу.
Када је кошаркаш отишао у Америку да настави каријеру, Бојана је ставила свој живот у други план да би му помогла.
Увек смо били заједно, још од детињства. Имам у њој невиђеног пријатеља. Жртвовала је годину дана свог живота, посветила се мени, помогла ми око организације живота – рекао је једном приликом капитен „орлова“.
Колико је Бојана укључена у Богдановићеву каријеру види се и из њеног ангажовања према вођењу кампа и фондације.
Са овако стабилном базом, Богдан није имао другу опцију него да постане узор бројним љубитељима кошарке у Србији.
