Библијска прича о Давиду и Голијату једна је од најпознатијих прича из Светог писма. Она нас учи храбрости, вери и победи над немогућим. Давид је био најмлађи од дванаест Јесејевих синова. Једнога дана, израиљски народ је био позван у рат против Филистејаца, који су се сакупили за битку. Док су Давидова браћа отишла у рат, млади Давид је остао код куће.
Долина између двеју војски
Две војске су се суочиле с обе стране дубоке долине. Из редова Филистејаца изашао је див по имену Голијат, висок преко девет стопа (преко 2,7 метара) и сваког дана је четрдесет дана исмевао Израиљце и њиховог Бога. Позивао их је на двобој, али цар Саул и Израиљци су били преплашени и нису учинили ништа.
Давидова храброст
Отац Јесеј послао је Давида да обиђе фронт и донесе вести о својој браћи, a тада је Давид чуо како Голијат вређа Бога и народ. Показао је велику храброст и добровољно се пријавио да се бори против Голијата. Успео је да убеди цара Саула да му дозволи борбу и одлучио је да не носи никакав оклоп, уместо тога, узео је своју праћку и пет глатких каменчића.
Борба Давида и Голијата
Голијат се подсмевао Давиду, али му је Давид одговорио да, иако он има мач и копље, он долази у име Господа над војскама, Бога Израиљевог. Давид је ставио камен у праћку, замахнуо и погодио Голијата у чело. Камен се забио у чело џина, и он је пао на земљу. Затим је узео Голијатов мач, убио га и одсекао му главу.
Библијски одломак о Давиду и Голијату (1. Самуилова 17)
Давид рече Саулу: „Нека нико не клоне духом због овог Филистејца; слуга твој ће ићи и бориће се с њим.”
А Саул рече Давиду: „Не можеш ти ићи на овог Филистејца да се бориш с њим, јер си још дечак, а он је ратник од младости своје.”
Али Давид рече Саулу: „Слуга твој чувао је овце оцу свом, па ако би дошао лав или медвед и однео овцу из стада, ја бих трчао за њим, ударао га и из уста му је отимао. А ако би се он окренуо на мене, ја бих га хватао за гриву, ударао и убијао. И лава и медведа побио је слуга твој; тако ће бити и с овим необрезаним Филистејцем, јер је увредио војску Бога живога. Господ, који ме избавио из канџи лављих и медвеђих, избавиће ме и из руке овог Филистејца.”
Саул му рече: „Иди, и нека Господ буде с тобом.”
Саул обуče Давида у свој оклоп, стави му бронзани шлем на главу и оклоп на тело. Давид се опаса мачем преко одела и покуша да хода, али не могаше, јер није био навикао.
Рече Давид Саулу: „Не могу у овоме да идем, јер нисам навикао.” И скиде све са себе.
Узе свој штап, изабра пет глатких каменова из потока и стави их у торбу пастирску што је имао, и с праћком у руци крену на Филистејца.
А Филистејац, с носачем штита испред себе, приближавао се Давиду. Кад га виде, презре га, јер беше млад, здрав и лепог изгледа.
Рече Филистејац Давиду: „Зар сам ја пас, па идеш на мене са штаповима?” И псоваше Давида својим боговима.
Рече Филистејац: „Хајде овамо, да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским!”
А Давид му рече: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и штитом, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, кога си ти увредио. Данас ће те Господ предати у моје руке. Ја ћу те убити и одсећи ти главу. Данас ћу лешеве војске Филистејске дати птицама и зверима, да сви знају да има Бог у Израиљу. И да сви овде знају да не мачем ни копљем спашава Господ, јер је битка Господња, и Он ће вас предати у наше руке.”
И кад се Филистејац подиже и пође да нападне, Давид потрча према бојном реду у сусрет њему. Узе камен из торбе, замахну праћком и удари Филистејца у чело. Камен му се забоде у чело и он паде ничице на земљу.
Тако Давид победи Филистејца праћком и каменом. Без мача у руци уби Филистејца и усмрти га.
Значење приче о Давиду и Голијату
Ова позната прича нас подсећа на храброст коју човек може имати када се у потпуности узда у Бога. Голијат се ругао Давиду, али Давид није подлегао страху, већ је смело прогласио победу у име Бога. Оклоп који је одбио симболише људску снагу, док је Давид изабрао Божји оклоп – веру, поуздање, храброст, скрушеност и послушност.
Божји оклоп – Поука из Посланице Ефесцима
„На крају, браћо моја, јачајте у Господу и у сили моћи Његове. Обуците се у свеоружје Божје, да бисте могли стајати против лукавства ђавољих. Јер није нам борити се против тела и крви, него против поглаварстава, против власти, против владара овога света таме, против духова злобе у поднебесју.
Зато узмите свеоружје Божје, да бисте могли одолети у зли дан и све издржавши, остати чврсти. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши оклоп праведности, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира;
А изнад свега узмите штит вере, којим ћете угасити све огњене стреле нечастивога; и кацигу спасења узмите и мач Духа, који је реч Божја. Са сваким молитвом и молбом молите се у свако време у Духу, и у томе будите будни са сваком истрајношћу и мољењем за све свете.
И за мене, да ми се да реч кад отворим уста своја, да смело објавим тајну јеванђеља, за које сам и посланик у оковима, да у њему говорим слободно, као што ми је дужност говорити.”
(Ефесцима 6:10–20)
