Арчибалд Рајс је име које се у српској историји памти са дубоким поштовањем и захвалношћу. Овај швајцарски криминолог, хуманиста и велики пријатељ српског народа оставио је неизбрисив траг током најтежих тренутака које је Србија преживљавала у Првом светском рату. Рајс је био не само сведок ужаса ратних страдања већ и активни учесник у истраживању и документовању злочина над српским становништвом, показујући изузетну људскост и пожртвованост.
Рођен 1875. године у Хајделбергу, у Немачкој, Рајс је студирао у Швајцарској где је стекао међународну репутацију као криминолог и професор. Његова професионална каријера се базирала на прецизном научном раду, и брзо је постао један од водећих експерата у својој области. Међутим, све оно што ће га прославити и по чему ће га памтити превазилази академске кругове и обухвата његов непоколебљив морални интегритет и спремност да помогне народу који се суочавао с ужасним патњама.
Када је у Првом светском рату Србија постала жртва масовних зверстава и ратних злочина од стране окупационих снага, Рајс је позван да као неутрални посматрач истражи ове злочине. Одмах је допутовао у Србију, где је детаљно документовао варварске поступке над цивилним становништвом, укључујући масовна погубљења, пљачке и паљење села. Његова сведочанства су објављена у извештајима и књигама, пружајући међународној заједници доказе о страхотама које су трпели Срби.
Међутим, оно што је Арчибалда Рајса разликовало од других посматрача било је његово дубоко емотивно везивање за српски народ. Постепено је усвајао српске обичаје, учио језик и све више се интегрисао у српско друштво. Током повлачења српске војске преко Албаније, Рајс је делио судбину српских војника и цивила, пролазећи кроз све тешкоће и патње са њима. Ово искуство га је трајно везало за Србију, и од тог тренутка постао је један од највећих бораца за истину о страдању српског народа.
Рајс није само документовао историју, он је живео и стварао историју заједно са Србима. Након рата, одлучио је да остане у Србији, где је наставио свој рад у области криминологије и писао о ратним догађајима. Његова најпознатија књига „Чујте Срби, чувајте се себе“ представља дирљиву поруку српском народу, у којој је изразио своје дубоко поштовање, али и забринутост за будућност Србије. Ово дело, испуњено љубављу и искреношћу, представља један од најмоћнијих апела за национално јединство и моралну снагу.
Арчибалд Рајс је до краја свог живота остао посвећен Србији и њеном народу. Његова последња жеља била је да му срце буде сахрањено на Кајмакчалану, месту где су Срби водили неке од најтежих битака током Првог светског рата. Овај гест симболише дубоку везу коју је Рајс осећао према Србији и њеној борби за слободу. Данас, срце Арчибалда Рајса почива на овом светом месту, док његов живот и дело остају вечни подсетник на снагу људског духа и непоколебљиву солидарност.
Арчибалд Рајс је више од историчара или сведока рата – он је био човек који је својим животом показао шта значи бити истински хуманиста и пријатељ у тренуцима када је то најпотребније. Његова љубав према Србији и њеном народу, као и његова непоколебљива посвећеност истини, чине га једним од најсветлијих примера међународне солидарности и храбрости у историји.
