Приликом одлуке да се из домовине отисне пут иностранства, људима тешко пада чињеница да сем што остављају родно место, остављају и своју породицу, пријатеље, али и традицију и обичаје. Почетком двадесетог века, сви европски народи, међу којима су били и Срби, доносили су тешког срца одлуку да се „отисну преко баре“ односно, да своју срећу потраже у обећаној земљи, Америци.
Прве српске светиње у Америци
Управо због тога, први Срби који су решили да своју срећу потраже на америчком тлу, покушали су да своју носталгију ублаже тако што су дизали православне цркве у којима су поред дружења, гледали да одржавају и традиционални дух православља.
Данас, поједине српске светиње броје више од једног века, а међу њима је и Црква Светог Саве у Мерилвилу, која ове године обележава 111 година постојања.
Оснивање цркве у Герију
До идеје подизања ове цркве дошло је због великог броја Срба који су населили подручју града Герија у Индијани где је црква и првобитно подигнута, а који се налази тик уз Мерилвил (где ће бити премештена 1991. године).
Поред тога што су добили место где су могли да се моле и да присуствују традиционалним црквеним службама, окупљање при цркви им је помогло да се лакше асимилирају, те и да се адаптирају у америчко друштво.
Од како је 1894. године у Џексону у Калифорнији подигнута прва српска православна црква посвећена Светом Сави, православни верници из Србије су наставили са ширењем православља на америчком тлу, те је тако, 14. фебруара 1914. године, у месту Гери оформљена идеја о оснивању цркве посвећене такође Светом Сави.
Међу ктиторима храма Никола Тесла и Михаило Пупин
Две године раније, скупина српских емиграната у овом граду, оформили су и Прву српску школу у којој је предавач био Павле Вељков, који се касније запопио, те је постао и свештеник у цркви Светог Саве.
Остало је убележено да су међу спонзорима изградње цркве, била и двојица најпознатијих српских научника, Михаило Пупин и Никола Тесла.
Како су године текле, црква је своје просторије селила из зграде у зграду, што због кирије, што због повећаног броја верника који су долазили у њу на служења. То је тако трајало све до 1929. године, када је свештеник Мардарије Ускоковић из манастира Светог Саве у Либертвилу, освештао камен темељац за будући храм.
Међутим, са годинама је и он постао мали, те је свега осам година касније, одлучено да се подигне нова црква за коју је овај пут камен темељац освештао Иринеј Ђорђевић, епископ Америчко–канадски у то време.
Велика имена која су била везана за ову цркву
Град Гери је у првој половини двадесетог века био међу јачим упориштима Срба тог времена, који су се радо окупљали око храма, а листа имена која су прошла кроз њега је заиста импресивна.
Наиме, при хору цркве Светог Саве, по имену „Карађорђе“ свој први наступ је имао и чувени холивудски глумац Карл Малден, односно Младен Секуловић, како му је било право име.
Такође, при храму је радио и његов отац Петар Секуловић, који се води као осниватељ најстаријег певачког друштва под именом „Сокол група Бранко Радичевић“ где је осим српских песама, подучавао и српске националне игре. Малден је у Герију живео и радио све до 1934. године, када је решио да се одсели у Чикаго, где је уписао студије глуме.
Друго велико име везано за цркву Светог Саве и град Гери, био је црквени великомученик Варнава Настић, односно, Војислав Настић, који је рођен у овом месту 1914. године.
Варнава, који је у нашој историји остао упамћен као човек који је љубав према вери платио главом са педесет година, религију је заволео још у цркви Светог Саве, где је одлазио са родитељима до своје девете године живота, када је породица, 1923. године, одлучила да се врати у Југославију, те се настанила у Сарајеву.
Благослов да упише студије Богословије добио је лично од владике Николаја Велимировића. Варнава је током Другог светског рата одбио захтев Анте Павелића да буде на челу Хрватске православне цркве.
Међутим, због свог језика није био омиљен ни међу комунистичком послератном влашћу, те је у годинама након Другог светског рата више пута био затваран и мучен од стране власти. Због свега што је прошао, Патријарх Павле га је прогласио за свеца.
Овде је своје време проводио и Јован Дучић
Трећи познати Србин који је проводио време у цркви Светог Саве, био је и познати српски песник, дипломата и писац, Јован Дучић, који је након година службовања у дипломатској служби Краљевини Југославији, на почетку Другог светског рата, решио да се из Шпаније под Франком преко Португалије упути ка Америци и ка Герију, где је живео његов рођак Михајло.
Дучић је ту и преминуо две године по доласку, а према сопственој жељи, након смрти је његово тело пребачено на православно гробље у оквиру цркве Свети Сава у Либертвилу у држави Илиноис.
22. октобра 2000. године, његови постхумни остаци су пребачени у Требиње.
Пожар и нови храм по узору на цркву Светог Ђорђа на Опленцу
Током година, храм Светог Саве у Герију је растао и око себе правио све веће упориште верника православне вероисповести. Међутим, 1979. године, у пожару здање је значајно страдало, те је на сабору донета одлука о зидању нове цркве на новој локацији, у оближњем граду Мерилвилу. Радови су почели 1985. године и завршени су 1991. године.
Данашњи црква Светог Саве, са парохијским домом у Мерилвилу грађена је у византијском стилу, по узору на цркву Светог Ђорђа на Опленцу. У унутрашњости доминирају мозаичке слике највећих српских светиња, историјских тренутака, али и великана наше историје.
Милешева, Жича, Дечани, Грачаница, Крка, Трдош, Студеница, Хиландар, само су неки од манастира који се налазе у унутрашњости цркве.
Са друге стране, своје место унутар цркве су исто нашли мозаици са ликовима Карађорђа, Николе Тесле, Јована Дучића, Краља Александра I Карађорђевића, Краља Петра, али и Драгoљуба Михаиловића, команданта ЈВуО.
Своје место нашла је и Косовка девојка, чувена слика сликара Уроша Предића.
Српски фестивали и живот у парохији
Према подацима на званичној Фејсбук страници цркве, живот парохијана у Мерилвилу је веома разнолик и жив, а како се да закључити по фотографијама, наш народ насељен у овом америчком градићу радо долази на службе, али и на дружења која се организују унутар заједнице и парохијског дома.
Такође, неколико дана годишње се одржава и Serbianfest, фестивал који је намењен промоцији наше хране, музике и културе, а на који, судећи макар по коментарима, радо долазе и Американци.
У друштвеном и црквеном животу Срба у Мерилвилу, поприлично је популаран и фолклорни ансамбл Србација, на чијем челу се налаз диригент Ивана Станковић из Ужица.
На свечаности у част 103 године цркве Светог Саве, која је организована 2017. године, она је за РТС изјавила како је за три године хор забележио велики успех када се ради о репертоару који изводи.
Ми у нашем репертоару, за ове три годинице, кратке три годинице, успели смо да савладамо неких двадесетак песама на српском језику. Пар имамо на енглеском језику, то су углавном божићне песме – рекла је она тада.
Амерички сан и богата историја
Нема сумње да се у овом америчком градићу у Индијани негује традиција, али и сећање на богату културну баштину нашег народа, у којем су живели и стварали нека од највећих имена наше историје.
Ипак, није мала ствар када се можете похвалити да је вашој заједници поникао један великан Холивуда попут Мадлена, или да је у њему живео и стварао велики Јован Дучић, док су вам зидање храма помогли Никола Тесла и Михаило Пупин.
А то су само нека од имена Срба који су на тлу Америке остварили „амерички сан“ о којем су многи маштали приликом укрцавања на брод и кретања у непознато пре нешто више од 100 година.
