Безопасни жути прах, створен у лабораторији, назван ковалентна органска структура, могао би да буде нови начин борбе против климатске кризе захваљујући способности да апсорбује угљеник из ваздуха.
Према раним тестовима, само нешто више од 200 грама праха може да уклони онолико угљен-диоксида колико једно дрво. Када прах апсорбује угљеник, може се пустити у безбедно складиште или користити у индустријским процесима, као што је карбонизација пића.
„Ово заиста решава велики проблем у области технологије и сада нам даје прилику да повећамо производњу и почнемо да га користимо“, каже Омар Јаги, хемичар са калифорнијског Универзитета Беркли. То није први материјал који апсорбује угљеник, али „то је квантни скок у односу на друга једињења у погледу трајности материјала“.
Прах је познат као ковалентна органска структура, са јаким хемијским везама које извлаче гасове из ваздуха. Материјал је и издржљив и порозан, и може се користити стотине пута, што га чини супериорнијим у односу на друге материјале који се користе за хватање угљеника.
Јаги је деценијама радио на сличним материјалима. То је део ширег настојања да се сакупе мале количине угљеника из ваздуха – било из електрана или из ваздуха око градова. Јагијево истраживање са колегом Ц’хуи Џоуом и другим сарадницима у његовој лабораторији, објављено је у часопису Нејчер прошлог месеца.
У лабораторији, Јагијев тим је тестирао нови прах и открио да може успешно да апсорбује и ослобађа угљеник више од 100 пута. Напуни се угљеником за око два сата, а затим мора да се загрејe како би се ослободио гас пре него што се процес поново покрене.
Истраживачи су открили да овај прах може успешно да апсорбује и ослобађа угљеник више од 100 пута
За ослобађање угљеника потребна је температура од само око 49 степени Целзијуса; што је значајно побољшање у односу на друге методе, које захтевају много вишу температуру.
Та карактеристика значи да места која већ производе додатну топлоту – као што су фабрике или електране – могу да га користе за ослобађање гаса и поновно покретање циклуса. Материјал би се могао уградити у постојеће системе за хватање угљеника или неку будућу технологију.
Јаги каже да би могао да замисли будућност у којој људи граде велике фабрике користећи ово једињење у сваком граду од милион или више становника широм света. Планира да повећа употребу овог праха за хватање угљеника са својом компанијом Атоко из Ервајна у Калифорнији и верује да се за мање од годину дана може произвести количина од више тона.
Шенгћијен Ма, хемичар са Универзитета у Северном Тексасу који није био укључен у овај рад, каже да би ова технологија могла да промени игру. „Један од највећих дугогодишњих изазова за директно хватање ваздуха лежи у високим температурама регенерације“, истиче Ма, и додаје да нови материјал може значајно да смањи потребну енергију за директно хватање ваздуха, што га чини „врло иновативним“ и „веома обећавајућим“.
Веома иновативан и обећавајући изум, сматрају научници
„Морамо да смањимо наше емисије гасова који производе ефекат стаклене баште, и то треба да урадимо брзо“, каже Фарзан Каземифар, машински инжењер на Државном универзитету у Сан Хозеу који није био укључен у нову студију.
„Краткорочно, замена великих емитера угљен-диоксида – попут електрана на угаљ – обновљивом електричном енергијом нуди најбрже смањење емисија. Међутим, дугорочно, у случају да се емисије не смањују жељеним темпом, или ако се ефекти глобалног загревања интензивирају, можда ћемо морати да се ослонимо на технологије које могу да уклоне угљен-диоксид из атмосфере, а директно хватање ваздуха је једно тих технологија.”
