Руски председник Владимир Путин планира да настави рат у Украјини све док Запад не пристане на мировне преговоре под руским условима, а његови територијални захтеви могли би се додатно проширити ако руске снаге наставе да напредују.
Тврде то за Reuters три извора блиска Кремљу, преноси Index.
Према тим изворима, Путин није импресиониран претњама америчког председника Доналда Трампа новим санкцијама и верује да су и руска војска и економија довољно снажне да издрже додатни притисак са Запада.
„Путин сматра да се нико, па ни Американци, није озбиљно ангажовао око конкретних руских услова за мир, па ће наставити све док не добије оно што жели“, рекао је један извор под условом анонимности.
Трамп је јуче изразио фрустрацију Путинoвим одбијањем прекида ватре те најавио нову испоруку оружја Украјини, укључујући системе Patriot, и додатне санкције ако се у року од 50 дана не постигне мировни споразум.
Иако су Трамп и Путин неколико пута разговарали телефоном, а у Москву је више пута долазио амерички изасланик Стив Виткоф, руски председник, према изворима, сматра да није било озбиљног покушаја дефинисања основе за мир.
„Путину је важно да очува однос с Трампом и имао је добре разговоре с Виткофом, али су му интереси Русије изнад свега“, рекао је један од извора.
Путинови захтеви
Према изворима блиским Кремљу, Путин тражи правно обавезујуће гаранције да се НАТО неће ширити према истоку, неутралан статус Украјине и ограничења њених оружаних снага, као и заштиту руског говорног становништва. Такође, тражи и признање руских територијалних освајања.
Путин је наводно спреман да разговара и о безбедносним гаранцијама за Украјину које би укључивале веће силе, али није јасно како би то изгледало у пракси. Канцеларија председника Владимира Зеленског није одговорила на упит Reutersа.
Други извор наводи да Путин сматра да су циљеви Москве важнији од било каквих економских последица те да га не брину америчке претње царинама против Кине и Индије због куповине руске нафте.
Два извора тврде да Русија има предност на ратишту и да њена ратна индустрија надмашује производњу НАТО-а када је реч о кључној муницији, попут артиљеријских граната.
Русија напредује – расте апетит за територијом
Према подацима интерактивне мапе DeepStateMap, која прати отворене изворе информација, руске снаге су у последња три месеца заузеле додатних 1.415 квадратних километара украјинске територије.
„Апетит расте како време пролази“, рекао је један извор, сугеришући да би Путин могао проширити захтеве ако се рат не заустави.
Русија већ контролише готово петину Украјине: цео Крим, целу Луганску област, више од 70% Доњецке, Запорошке и Херсонске области, те делове Харковске, Сумске и Дњепропетровске. Путин јавно тврди да је пет кључних области – укључујући Крим – сада саставни део Русије и да се Кијев мора повући ако жели мир.
Извори наводе да би Москва могла привремено да заустави офанзиву ако наиђе на озбиљан отпор.
„Али ако Украјина ослаби, доћи ће до још већег освајања – Дњепропетровске, Сумске и Харковске области“, рекао је трећи извор.
Зеленски тврди да летња офанзива Русије не иде према плану, а његови команданти признају бројчану надмоћ руске војске, али истичу да украјинске снаге држе линију и наносе велике губитке Русији.
Трамп и Путин: Пријатељски тон, али без договора
Према проценама САД-а, у овом рату је погинуло или рањено око 1,2 милиона људи, што га чини најсуровијим сукобом у Европи још од Другог светског рата. Ни Москва ни Кијев не објављују тачне податке о својим губицима, док Русија западне процене назива пропагандом.
Од повратка у Белу кућу у јануару, Трамп је покушао да обнови односе с Москвом. Разговарао је с Путином најмање шест пута и описао га као „чврстог човека, али не убица“. Његова администрација сматра да је реч о посредничком рату САД-а и Русије, те је повукла подршку украјинском чланству у НАТО-у, уз најаве могућег признања руске анексије Крима.
Путин верује да је преживео најгоре
Путин рат представља као прекретницу у односима са Западом, за који тврди да је после распада Совјетског Савеза 1991. године понижавао Русију ширењем НАТО на просторе које Москва сматра својом зоном утицаја – укључујући Украјину и Грузију.
Иако је Зеленски подржао Трампову идеју о безусловном прекиду ватре, Путин ту иницијативу за сада одбацује. У међувремену, Русија наставља нападе дроновима на украјинске градове.
Трамп: Нисам завршио с Путином
У интервјуу за BBC, Трамп је изјавио да „нисам готов с Путином“ и да је договор о Украјини и даље могућ. Међутим, извор из Кремља одбацује Трампове тврдње из прошлe недеље, када је Путина оптужио да „продаје маглу“, наводећи да се позитивни разговори с Виткофом никада нису преточили у стварне преговоре.
Један званичник Беле куће изјавио је јуче да Трамп разматра увођење царина од 100% на руску робу, као и секундарне санкције земљама које купују руске енергенте – пре свега Кини и Индији, које су тренутно највећи купци руске нафте.
Рат се наставља, тензије расту
Упркос санкцијама и огромним трошковима најтежег европског рата у последњих 80 година, руска економија, која вреди око 2 билиона долара, показала се отпорнијом него што се очекивало. Министарство економије Русије предвиђа успоравање раста на 2,5% у 2025., након 4,3% раста прошле године.
Други извор близак Кремљу сматра да Трамп има ограничен утицај на Путина, те да ће Русија наћи начине да заобиђе царине и настави извоз. „Путин зна да је Трамп непредвидив и способан за непријатне потезе, али за сада пази да га не изнервира превише“, наводи извор.
Један од извора закључује да би у наредним месецима могло доћи до ескалације сукоба, уз упозорење на ризик од директног конфликта између две највеће нуклеарне силе.
„Рат ће се наставити“, додао је.
