Нова мигрантска криза на прагу је Европе. Грађански рат у Судану ствара потенцијално највећу опасност Европи од 2015. године. Скоро два милиона људи спремно је да крене према Европи.
Грађански рат у Сирији 2015, земљи са популацијом од само 22 милиона, покренуо је највећу мигрантску кризу у Европи од Другог светског рата.
Више од шест милиона Сиријаца расељено је унутар земље, а 5,6 милиона побегло је у суседне земље, при чему је стотине хиљада њих стигло на грчка острва преко Турске.
Слике са Лезбоса, Коса, Лероса и других егејских острва препуних претоварених чамаца и исцрпљених избеглица остале су урезане у колективно сећање Европе.
Данас, грађански рат у Судану, земљи са скоро 47 милиона становника, ствара кризу још већих размера.
Са више од 12 милиона расељених – 7,73 милиона унутар граница и 4,05 милиона у суседним земљама, Судан прети да понови шок из 2015. године, али овај пут са Критом и јужном Грчком у епицентру, јер токови долазе из Либије, а не са источних граница.
Поређење је неизбежно – као што је Сирија тада, Судан данас прети Европи драматичном мигрантском кризом.
Хуманитарна катастрофа
Две године након избијања грађанског рата у Судану, у априлу 2023. године, сукоб између Суданске војске (САФ) и паравојних Снага за брзу подршку (РСФ) гурнуо је земљу у једну од најболнијих криза 21. века.
Бројке су запањујуће: према подацима Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), до јула 2025. године 12,05 милиона људи је расељено, што је 25 одсто становништва земље, преноси Euronews.
Од тога, 7,73 милиона остаје интерно расељено, док је 4,05 милиона побегло у суседне земље, попут Египта, Чада и Јужног Судана.
Међународна организација за миграције (ИОМ) карактерише ову кризу као најбрже растућу кризу расељавања у свету.
Услови у Судану су ужасни. Између 70 и 80 одсто болница престало је са радом због бомбардовања, пљачки и недостатка ресурса.
Системи водоснабдевања у великим градовима, попут Картума, урушили су се, остављајући милионе без приступа чистој води.
Епидемије колере, маларије и заушака се неконтролисано шире, док УН упозорава на предстојећу глад у 17 географских зона, посебно у Северном Дарфуру и Сенару.
Хуманитарна помоћ је на издисају: обезбеђено је само 13 одсто потребног финансирања, а операције дистрибуције хране се прекидају због насиља и пљачки. Глад се сада користи као оружје рата, појачавајући очај становништва.
Путеви бекства: Од Судана до Европе
Криза је натерала милионе Суданаца да потраже уточиште ван граница.
Велики број Суданаца покушава да стигне до обала Либије преко Чада.
Либија представља главни коридор ка Европи. Ове руте су одређене географијом, етничким везама и мрежама кријумчара.
Либија и Египат су кључне транзитне тачке за оне који циљају на Европу, при чему Крит постаје главна дестинација због своје близине либијској обали.
ДТМ Судан Mobility у извештају из јуна 2023. наводи да су главна места порекла расељених лица Картум (20 одсто), Јужни Дарфур (21 одсто) и Северни Дарфур (20 одсто), што наглашава широк географски опсег кризе.
Либија постала нови чвор кријумчарења
Либија, уроњена у сопствену политичку нестабилност, претворила се у централну станицу за Суданце.
Подручја попут Себхе, Куфре и Барака функционишу као неформални чворови, где кријумчари и локалне милиције експлоатишу расељене.
Према извештају ИОМ-а из марта 2024, Суданци чине 27 одсто регистрованих миграната у Либији, а токови су се експоненцијално повећали 2025. године.
Обале Сирте и Зуаре су главне тачке поласка за Европу, са гуменим чамцима и старим рибарским бродовима који се крећу ка Криту, превозећи од 50 до 100 особа по путовању.
Недостатак државне контроле у Либији омогућава мрежама кријумчара да цветају, претварајући избеглице у „људску робу“.
Према Либији путује и велики део расељених који су побегли у Чад, користећи мреже кријумчара миграната како би стигли до обала Медитерана.
Либија није само земља подељена на два дела, источни и западни.
Напротив, у земљи постоје и други, незванични центри моћи. Национална нафтна компанија, племенски поглавари (јер племена играју важну улогу) у различитим областима, као и број моћних пословних људи.
Присутне су и друге независне оружане организације, укључујући и џихадистичке групе.
Поред њих, у Либији се налази значајан број страних снага – званичних трупа, плаћеника и страних бораца.
Египат као капија ка Медитерану
Египат је дом за 1,5 милиона суданских избеглица, али недостатак адекватних социјалних услуга и нејасан правни статус приморавају многе да траже излаз ка Либији и Медитерану.
Руте преко Марса Матруха и Ел Салума су популарне, са кријумчарима који наплаћују од 1.000 до 2.500 долара по особи за превоз до либијске обале.
Ова ситуација појачава токове ка Грчкој, јер избеглице виде Европу као једину наду за сигурност и стабилност.
Египат зато врши притисак на Европску унију да добије финансијска средства како би задржао унутар својих граница Суданце – и не само њих, већ и потенцијалне илегалне мигранте ка Европи и спречио их да масовно путују ка Либији, где се налазе најјаче мреже кријумчара.
Такође, у оквиру истих преговора са ЕУ, сматра да нема разлога да прихвати повратак Египћана који такође представљају све већу етничку групу која илегално стиже на Крит и Гавдос, тврдећи да је њихов број веома мали у поређењу са бројем миграната које сам Египат прима.
Штавише, на недавном састанку између представника Египта и ЕУ, европски званичници су били шокирани чувши индиректне претње Египта о отварању граница са Либијом.
Не само за Суданце, већ и за друге групе, попут оних из Бангладеша који авионом долазе у Египат како би прешли у Либију и одатле у Европу.
Слична је ситуација и у Либији, где често исте организације које кријумчаре мигранте желе да добију део средстава ЕУ за борбу против миграција.
Грчка у центру пажње
Грчка, а посебно Крит, налази се у центру ове нове мигрантске кризе.
Према Министарству миграција и азила, доласци из Либије су се повећали са више од 8.000 људи који су стигли на Крит од почетка 2025. године, у поређењу са 5.000 за целу 2023. годину.
Према проценама, доласци би могли достићи 12.000 до краја лета, што је више него двоструко у односу на прошлу годину.
Локалне заједнице у Јерапетри, Ханији и јужном Пелопонезу су на испиту, са забринутошћу да би ситуација могла прерасти у нову кризу, сличну оној из 2015. године.
Истовремено, говорећи у парламенту, грчки премијер Кирјакос Мицотакис најавио је хитне мере за решавање повећаних миграционих токова из Либије према Криту и, између осталог, најавио да ће мигранти који илегално улазе у Грчку бити ухапшени и задржани.
Такође је објаснио да ће одмах бити донесена законска регулатива за тромесечно замрзавање разматрања нових захтева за азил од стране државе.
АФ: Главни коридори
Међународна организација за миграције (ИОМ) забележила је главне коридоре за Суданце који траже спас ван земље:
- Чад: Око 1.190.500 људи (28%), углавном из Дарфура.
- Јужни Судан: Око 1.190.500 (28%), често Јужносуданци који су избегли у Судан и сада се враћају.
- Египат: Више од 1.104.000 (26%), углавном из Картума и Северног Судана.
- Либија: Процене се крећу од 130.000 до чак 300.000, углавном преко мрежа кријумчара из Чада и Западног Египта.
