Грађевински сектор у Србији бележи успоравање од трећег квартала прошле године, без подробнијих објашњења или реакције надлежних институција. Да ли је разлог за то мањак новца у државној каси или лошија економска ситуација која погађа инвеститоре (како у земљи, тако и у свету) видеће се у наредним месецима, како буду пристизали подаци.
„Прогноза за бруто домаћи производ (БДП) је смањена, па ако је БДП око 70 или 80 милијарди евра, цео процентни поен за колико је смањен раст је око скоро милијарду или тачније око 800 милиона евра. То утиче на ПДВ, на буџет, јавни дуг и многе друге факторе. Инфлација се не да тако лако, па зато НБС није ни мењала камате, а она треба да се спусти да би се људи осећали сигурније и повећали потрошњу. У буџету има мање пара вероватно због мање потрошње, а онда се то одражава на јавне радове“, каже за Нову економију Владимир Васић, финансијски консултант.
Јавна потрошња у првом кварталу ове године је забележила јако слаб реални раст од 0,1 одсто на међугодишњем нивоу.
Ово је подстакло власти у Србији да, после свих међународних финансијских институција, ипак смање прогнозу раста у Србији на 3,5 одсто, са претходно пројектованих 4,5 одсто.
Увећањем плата и пензија политичари се вероватно надају да ће барем део потрошње „живнути“, чиме би се тиме и увећли приходи у буџет.
Удео грађевинарства у БДП-у је претходних година (осим 2022. године) био релативано висок, а његов пад креће у трећем кварталу прошле године, када је ова грана забележила „минус“ од 0,3 одсто.
Ни следећа два тромесечја нису била боља, напортив. У последњем кварталу 2024. године тако је забележен пад од 5,8 одсто, а у овој години међугодишњи минус био је 5,6 одсто, када се гледа учешће овог сектора у националном рачуну.
„Грађевинарство је циклична делатност и ако је био период раста, мора доћи до пада. Има и других разлога, као висока инфлација која је поскупела грађевинске материјале, ту је и одсуство радне снаге… Али, кључан је пад инвестиција. Ипак, ни добар раст у претходном периоду није био резултат неке добре коњуктуре на тржишту, већ су то државне инвестиције у нискоградњу,“ каже Данило Шуковић, економиста.
Он наводи и светске проблеме, као и слабљене економије у Европској унији, али и домаћу политичку ситуацију.
Од 2017. године је јасно видљива разлика између улагања у зграде како стамбене, тако и школе, болнице, обданишта, музеје, библиотеке и друге, док на другој страни у осталим грађевинама као што су саобраћајна инфраструктура, канализационе мреже, прерада воде и друго – ставка саобраћајне инфраструктуре бележи знатно вишу вредност од свих осталих категорија изведених радова.
Према подацима републичког завода за статистику (РЗС) 2017. године на зграде (станове, болнице, школе, културно уметничке зграде утрошено је 131,6 милијарди динара.
На другој страни издвајања за саобраћајну инфраструктуру, у коју највише инвестира држава, утрошено је 110,8 милијарди динара.
Наредних година је саобраћјна инфраструктура премашила у издвојеној вредности све зграде које су грађене у Србији (у које инвестира и приватни сектор), а највидљивији је податак из 2023. године када је у све зграде инвестирано 289,3 милијарде динара, док је само за саобраћајну инфраструктуру држава извела радове у вредности од 286,9 милијарди динара.
Свих тих година новац одлази у путеве, док се занемарују сектори здравства, образовања, културе и научно истраживачких делатности, барем када су њихови објекти у питању.
Детаљнији подаци за прошлу годину, али и ову ће тек бити објављени код РЗС-у наредним месецима.
И људи из струке помињу исте ове разлоге за које и економисти мисле да су генерално проблем, али генерално одсуство решења и идеја које би ову грану, али и друге у Србији, помериле у бољем правцу раста виде као највећу препреку.
„Више је разлога. Област грађевинарства је неуређена и једва прелази двојку у овом сегменту. То нам говори и пад надстрешнице у Новом Саду, али ти проблеми се генерално не решавају. Други разлог је недостатак инвестиција. Ми мислимо да се све решава градњом станова, али власници капитала купују станове да би сачували капитал и не поједе га инфлација. И то ће да стане једног дана, та продаја, јер ми немамо довољно народа који би попунио те станове. Нема домаћих инвестиција, нити идеје како да се покрене и грађевина и економија земље. А нема ни радника у грађевини,“ рекао је Председник удружења грађевинских инжењера Србије -УГИС, Вујановић Живојин, грађевински инжењер.
Уколико држава и нема новца у последњих девет месеци за јавне радове, а да је акценат на пројекту Еџпо, заказан за 2027. годину, поставља се питање шта ће се дешавати са свим осталим грађевинским радовима у времену када се инвеститори највише одлучују за чекање.
На приватне, домаће инвестиције давно нико више не рачуна.
