Због високих температура могу се јавити разни проблеми попут топлотног осипа, едема, грчева. Високе температуре и велика влажност ваздуха, којима смо лети често изложени, често не пријају, посебно ако се јави топлотни талас који траје неколико дана. У условима повишене температуре и влажности ваздуха знојење је отежано и организам мора да уложи додатни напор како би своју температуру одржавао у границама нормале.
Због високих температура могу се јавити разни проблеми попут топлотног осипа, едема, синкопе, грчева или топлотне слабости. Стања која су најопаснија су сунчаница и топлотни удар. Зато лекари саветују да се од 10 до 17 сати избегава боравак на отвореном када су температуре високе. Како истиче др Марија Марковић, специјалиста социјалне медицине из Градског завода за јавно здравље, топлотни осип је један од раних знакова потенцијалног топлотног стреса. Његов настанак доводи се у везу са топлим и влажним условима у којима кожа и одећа остају влажне, услед неиспареног зноја. Чак и након излечења захваћене површине коже потребно је да протекне нареднe четири до шест недеља до потпуне нормализације лучења зноја. Често мењање чисте и суве одеће требало би примењивати као превентивну меру.
– Топлотни едем се јавља код непотпуне аклиматизације, када долази до отока руку и ногу. До опоравка долази након боравка у хладнијем окружењу један или два дана. Топлотна синкопа сматра се најблажим поремећајем терморегулације. Карактерише је губитак свести у току обављања физичке активности при изложености повишеној температури околине у дужем периоду времена (пољопривредни и грађевински радови, саобраћајна милиција). До синкопе најчешће долази већ након два сата рада у условима повишене температуре услед повећаног губитка течности и недовољне рехидрације у току рада. Осим губитка свести, присутни су и хладна и влажна кожа и слаб пулс. Ово стање захтева лекарску помоћ, а особу би требало преместити на хладнију локацију, поставити је у водораван положај. Уколико је свесна, важно је започети рехидрацију давањем малих гутљаја охлађене воде – каже др Марковић.
Топлотни грчеви се појављују у виду невољних спазама, углавном руку и ногу, као и абдоминалне, праћене болом. Настају нагло у току саме физичке активности или два-три сата након тога. Последица су поремећаја равнотеже у односу волумена телесних течности и концентрације електролита у њима, до чега долази услед појачаног знојења као и нагомилавања киселих продуката метаболизма радне мускулатуре. У том случају треба се раскомотити, седети у расхлађеном простору и попити охлађену воду у коју је додато мало соли. Може се јавити и топлотно исцрпљење, до кога долази услед неадекватне адаптације циркуларног система изазваног претераним знојењем и последичним смањењем волумена крвне плазме, због прерасподеле крви из срца и унутрашњих органа ка периферним крвним судовима коже. У даљем току, долази до пада крвног притиска, а пулс је готово немерљив. Препоручује се интравенска рехидрација. Пацијенти имају влажну и хладну кожу, осећај умора и слабости, мучнину, поремећај оштрине вида… – наводи наша саговорница.
Топлотни удар се сматра најтежом компликацијом. Настаје не само због прекомерног излагања сунчевим зрацима него и услед влажног и прегрејаног ваздуха – поготово код радника у пекари, кухињи, у прегрејаном аутомобилу, јавном превозу… То је стање у коме се тело прегреје у релативно кратком временском року. Кожа пацијента постаје сува и топла, код већине долази до престанка знојења, јавља се дрхтање, а телесна температура прелази 40 степени Целзијуса. Често се може јавити и сунчаница, која настаје прекомерним директним излагањем, пре свега главе и врата, сунчевим зрацима. Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се могу јавити умор и малаксалост, поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха, а код старијих особа често може доћи и до губитка свести. Како би спречили настанак сунчанице, најважније је избегавати дужи боравак на сунцу и главу прекрити адекватним шеширом, качкетом или капом светлих боја. По могућству главу и врат треба повремено расхлађивати квашењем.
– Особу којој се јавила сунчаница одмах треба склонити са сунца у климатизовану или замрачену и добро проветрену просторију. Треба је истуширати млаком водом или је бар умити и ставити јој хладне облоге на чело и врат. Потребно је да јој се да течност али не одједном у великој количини, већ чешће пута по мање гутљаје. Одмор је неопходан, а следећег дана се никако не треба излагати сунцу – додаје др Марковић.
И у стану и на послу саветује се обавезно расхлађивање просторија, тако да температура у просторијама у којима се борави не прелази 30 степени у току дана, односно 24 у току ноћи. Уколико неко нема клима-уређај, у раним јутарњим сатима треба да отвори сва врата и прозоре како би простор адекватно проветрили и расхладили, а затим треба спустити ролетне и затворити врата и прозоре на сунчаној страни, како би у просторије улазило што мање топлоте. Ризици неадекватног коришћења клима-уређаја крећу се од оних као што су прехладе, краткотрајне главобоље, до озбиљних последица услед потхлађивања одређених делова или читавог тела. Могу се јавити неуралгије – болови дуж нервних завршетака, парезе или парализе мишића и нерава, реуматске тегобе – укоченост, мигренозне главобоље, пад имунитета, топлотни шок при наглом изласку у спољну средину…
