Атина и Каиро нису испели да се договоре о начину решавања спора око својинских права над православним манастиром Свете Катарине на Синају.
Питање чији је манастир актуелизовано је после одлуке каирског суда да се имовина ове светиње конфискује, братство распусти и овај, на свету најстарији непрекидно активни хришћански манастир, претвори у музеј и туристичку дестинацију, без обзира на ранији вансудски споразум између египатских власти и манастира који такву могућност искључује.
Сусрет у Каиру: обећања без гаранција
У Каиру је после ескалације незадовољства Атине због последње судске одлуке организован сусрет шефова дипломатија две земље који је, како је званично саопштено и камерама забележено, протекао у конструктивној и врло срдачној атмосфери, али без споразума и испуњавања суштинског захтева грчких власти.
Дакле, без писменог споразума којим се гарантује очување непромењеног статуса манастира, без обавезе да се чува његово духовно и културно наслеђе и пружа подршка монашком начину живота и ходочаснички карактер светилишта.
Непотписани споразум и неизвесна својина
Шеф грчке дипломатије Јоргос Герапетритис је као и премијер Киријакос Мицотакис приликом недавне посете египатског председника Абдел Фатах ел Сисија Атини добио само обећања да ће се „сачувати православни карактер манастира који је под заштитом Унеска као саставни део светске баштине”, а да ће се, када је реч о својини „у наредном периоду спровести техничке анализе како би се установило постоје ли могућности за постизање споразума”.
Ризик од раздвајања верског и власничког статуса
Чињеница да египатски председник ипак није поништио за Атину спорну судску пресуду указује на ризик да египатска страна ипак покуша да у даљем процесу одвоји статус власништва од његовог религиозног и историјског карактера.
То би, затим, могло да доведе до ограничења у његовој делатности, али и промена у аутономном статусу, јер је током векова уживао заштиту, како хришћанских, тако и муслиманских власти.
Манастир од изузетне духовне и културне вредности
Наиме, чињеница да је манастир Света Катарина Синајска пре 15 векова изграђен по налогу византијског цара Јустинијана Првог на месту на коме је према веровању Мојсије од Бога примио таблице са Десет заповести, што га је чинило посебно значајним за хришћане, Јевреје и муслимане.
Такође, према предању, Мухамед је лично издао документ којим се овој хришћанској светињи гарантује пуна заштита који се чува у манастирској ризници са реликвијама, иконама и рукописима од којих су многи на грчком језику. У манастиру је и најстарија библиотека на свету која непрекидно ради.
Аутономија под притиском модерних интереса
Тако је овај православни манастир у подножју Синаја у Египту под аутономијом Синајске цркве која је део шире Грчке православне цркве и кроз историју је уживао велики степен аутономије. Истовремено, био је и предмет покушаја разних египатских власти да се докопају манастирске својине коју чине десетине вртова, 12 капела, плодно земљиште ван манастирских зидина.
Манастир већ вековима воде грчки монаси и литургија и свакодневни живот се одвијају на грчком језику. Он за Грчку представља симбол присуства православља ван националних граница, мост између грчке културе и ширег православног и хришћанског света, живо сведочанство њихове духовне и културне историје, иако се физички налази ван граница Грчке.
Судска пресуда без правног противтежења
Одлука египатског Апелационог суда којим се манастир затвара и приступа конфискацији, представља правну замку с обзиром на чињеницу да египатски председник није ратификовао вансудски споразум, нити је указом укинуо одлуку суда, није донет други законски акт, нити је на крају, приликом сусрета шефова дипломатија, постигнут било какав конкретан споразум.
Сумње у праве намере египатских власти
Ово растезање и заобилажење датих обећања, како се коментарише у грчкој јавности, изазива сумњу у стварне намере Каира када је реч о очувању раније усаглашеног статуса манастира који је очигледно сметња египатским плановима да у том делу Синаја гради хотеле, развија туризам.
Чињеница да манастир Свете Катарине годишње посети неколико хиљада туриста, како пише италијански „Коријере дела сера”, није за Каиро довољан разлог да ту остави групицу грчких православних монаха. У близини манастира се окупљају и бедуинска племена која не воле режим и које власти сматрају безбедносним проблемом.
Сложени геополитички односи и притисци
Тако Каиро, са којим је Грчка стратешки партнер у оквиру шире сарадње у источном Медитерану, посебно због напетости са Турском, у сфери војне безбедности, борбе против тероризма, поморских граница, али и за Атину у најважнијем сегменту енергетске сарадње, по потреби, може нешто да искористи као средство притиска у даљим контактима.
Грчка и Египат су недавно као алтернативу руском гасу потписале пет милијарди евра вредан уговор о постављању хиљада километара подводних каблова којима ће се јефтина енергија из северне Африке испоручивати Европи.
Тада је египатски председник грчком премијеру у делу који се тицао судбине манастира обећао да ће планови о туристичкој експлоатацији Синаја бити поново размотрени и кориговани, али и да, како је рекао, „енергија коју вам дајемо долази одатле, управо тамо је наша будућност”.
