Планета је на ивици неколико прекретних тачака које ће једном да прођу, али ће оставити као последицу каскаду еколошких промена. Екстремни топлотни таласи, суше, поплаве и олује постају све чешће, а сада нова студија која симулира будућност Земље до 2100. године показује колико би фундаментално промене температуре и падавина могле да промене климу на локалном нивоу.
„До краја века, предвиђа се да ће 38 до 40 процената глобалне копнене површине бити у другачијој климатској зони него данас”, пише тим истраживача, на челу са старијим аутором Паулом Дирмеиером, климатским научником из Џорџа Мејсона. Универзитет у Вирџинији, преноси Science Alert.
У зависности од тога које су климатске моделе истраживачи користили за генерисање пројекција будућих глобалних промена, те процене би могле да порасту још више, тако да би близу 50 одсто Земљиног копна могло да буде гурнуто у непознату климатску зону, а промене су постале израженије са најновијом генерацијом климатских модела, који су осетљивији на промене климе и предвиђају веће стопе глобалног загревања.
Да би приказао пројектоване промене, Дирмајер се вратио на Кепен-Гајгерове мапе, систем који се користи за класификацију света у пет климатских зона на основу температуре, падавина и годишњих доба. Развијене од стране немачко-руског климатолога по имену Владимир Кепен 1884. године, Кепен-Гајгерове климатске класификацијске карте су од тада ажуриране више пута и широко се користе за моделирање дистрибуције и раста врста. Промене у климатским зонама које су Дирмајер и његове колеге пројектовали су само спектар могућности, јер је симулирање физике неких климатских варијабли, као што су падавине, теже него за друге, као што је температура.
Они такође покривају само копнене масе, изостављајући Земљине океане – који су ушли на своју неистражену територију – и Антарктик. Оно што је, међутим, јасно је да ако ускоро не предузмемо мере да смањимо емисије, стопе глобалног загревања ће наставити да се убрзавају како деценије одмичу, „што сугерише да би рањиве врсте и пољопривредне праксе могле имати мање времена да се прилагоде променама климе зоне него што је раније било пројектовано”, упозоравају истраживачи.
На основу њихове анализе, они очекују да ће се тропска клима проширити, са 23 на 25 процената Земљине копнене масе, до 2100. Исто тако, предвиђа се да ће више Земљине копнене површине постати сушно, до отприлике 34 процента са тренутно 31 процента. Ове врсте промена, показују друге студије, могле би да уздрмају системе производње хране и потисну болести које преносе комарци у нова подручја.
Највећи помаци ка новој клими очекују се у хладним климатским зонама Европе и Северне Америке, показало је истраживање. До 89 одсто Европе и близу 66 одсто Северне Америке могло би да склизне у другу климатску зону до 2100. године.
Људи који живе у другим регионима као што је Африка и даље ће осећати врелину климатских промена – само у границама своје тренутне климатске зоне и у облику екстремних временских догађаја.
Убедљиво најдраматичнија промена биће у поларној зони, која је покривала скоро осам процената копнене површине наше планете између 1901. и 1930. године, а већ се смањила на 6,5 процената са нешто испод 1,2 степена глобалне загревање које је Земља до сада доживела. Ово је један од најневероватнијих налаза студије, који показује колико се планета променила.
„Од почетка 20. века, Земља је већ доживела да 14,77 одсто своје копнене површине промени своју класификацију климе, а највеће промене су забележене у Северној Америци, Европи и Океанији”, пишу Дирмајер и његове колеге.
