Католичка црква у Хрватској већ деценијама лобира да Алојзије Степинац буде проглашен за свеца. Но, то се још није десило. Једну од кључних улога у томе одиграо је недавно преминули папа Фрањо. На његово инсистирање, формирана је заједничка комисија Католичке и Српске православне цркве која је расправљала о овом питању.
Године 1998. папа Иван Павао II. прогласио је Алојзија Степинца блаженим, упркос противљењу Српске православне цркве и дела хисториографије који истиче његову пасивност у односу на злочине усташког режима. Након што га је Иван Павао II. прогласио блаженим, очекивало се да ће бити канонизован, али то се до данас није догодило.
Папа Фрањо 2016. године формирао је мешовиту католичко-православну комисију како би размотрила Степинчеву улогу у Другом светском рату. Под предсједањем оца Бернарда Ардуре, председника Папинскога већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије окупили су се 12. и 13. јула 2017. у Дому свете Марте у Ватикану, подсећа ИКА.
У заједничком саопштењу након састанка наведено је да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад “омогућио боље разумевање историје у годинама између Првога светског рата и 1960., године смрти кардинала Степинца”. “Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутња и стајалишта још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца тумачења која су претежито давали католички Хрвати и православни Срби остају и даље различита”, приопћено је након рада Мешовите комисије.
Што је папа Фрањо говорио о Степинцу?
На повратку с тродневног посета Бугарској и Северној Македонији 7. маја 2019. папа Фрањо у ваздухоплову је разговарао с новинарима о проглашењу Алојзија Степинца светим. Рекао је да га занима истина.
“Историјски случај је овај: канонизација Степинца. Он је био крепостан човек, зато га је Црква прогласила блаженим. Верници му се могу молити. Али у једном тренутку процеса дошло се до неразјашњених точака које се тичу историје. И ја, који морам потписати канонизацију – то је, наиме, моја задаћа – молећи, размишљајући и тражећи савет, увидео сам да морам замолити за помоћ српског патријарха Иринеја, који је велики патријарх. И Иринеј ми је помогао.
Заједно смо основали историјску комисију: и њега и мене једина ствар која занима је не погрешити, занима нас истина. Не погрешити. Чему служи једна изјава о светости, ако није јасна истина. Не служи ником. Знамо да је Степинац добар човек, да је блаженик, али да се учини овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да све буде по истини. Изучава се.
Најпре је основана комисија која је дала своје мишљење. Али сада се изучавају друге тачке. Дубље се проучавају неке тачке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине. Не плашим се. Само се плашим суда Божјег. Хвала”, рекао је Папа о Степинчевој канонизацији.
Канонизација Степинца и данас је предмет конфликта између Католичке цркве и Српске православне цркве. Српска православна црква и даље се противи његовој канонизацији, истичући да се никада није јасно оградио од усташког режима и да је Католичка црква у Хрватској тада била део државног апарата НДХ.
