Виктор Новак, рођен 4. јануара 1889. године, био је један од најистакнутијих југословенских историчара, професор, члан Српске академије наука и уметности, те оснивач Историјског института Академије наука.
Рођен је у месту Доња Стубица, у хрватском Загорју. Имао је тешко детињство, јер је као дете остао без оца који је био поштован чиновник. Његова мајка је улагала велике напоре како би Виктор постао школован и цењен младић.
„Magnum Crimen“
Његово најпознатије дело, „Magnum crimen“ (пола вијека клерикализма у Хрватској), постало је кључни документ у разумевању и документовању страшног геноцида који су усташе починиле над Србима током Другог светског рата, као и злочиначке улоге Римокатоличке цркве у том периоду.
Тако долазимо до закључка да је хрватски клерикализам био основа за геноцид над Србима у НДХ за време Другог светског рата.
Иако је његов рад имао значајан утицај у научној заједници, Новак је био жртва политичких притисака и систематског заташкавања истине.
Образовање и академска каријера
Новак је дипломирао на Филозофском факултету у Загребу, где је стекао солидну основу за свој научни рад. Заинтересован за историјске науке, специјализовао је латински језик и помоћне историјске науке у Ватиканској школи у Риму, што је касније постало кључни аспект његовог научног опуса.
Његово образовање и академска каријера утемељени су на дубоком познавању историје, али и методологије истраживања, што га је чинило врло значајним истраживачем и педагогом.
Због својих ставова отеран је са Филозоског факултета у Загребу, а на позив Станоја Станојевића и Николе Вулића је дошао на Универзитет у Београду 1924. године.
На Београдском универзитету предавао је од 1924. до 1959. године, фокусирајући се на латинску палеографију, дипломатску и историјску методику, као и филозофију. Током свог предавачког ангажмана, Новак је био не само образовни ауторитет, већ и кључна фигура у развијању историјске мисли у Југославији.
Активизам и учешће у Другом светском рату
Новак није био само научник, већ је и својим ангажманом показао снагу карактера. Током Другог светског рата, Новак је био ухапшен и затворен у Бањичком логору, што је било одраз његових политичких ставова и његовог противљења фашизму. Иако су режими тога времена покушавали да га зауставе, Новак је наставио да се бори за истину.
Магнум Кримен – Откривање злочиначког режима
Његово најважније дело, „Magnum Crimen“, које је објављено непосредно након рата, постало је темељно за разумевање страхота које су се догодиле под усташким режимом у тзв. Независној Држави Хрватској.
У овом капиталном делу, Новак је користио необориву документацију како би доказао да је геноцид био систематски планиран и спроведен под окриљем усташа. Посебно је разоткрио улогу Римокатоличке цркве, укључујући и загребачког надбискупа Алојзија Степинца, у помагању усташама, потпомагању насилног прекрштавања Срба, те чак директном учешћу црквених лица у геноцидним радњама.
Ово истраживање није било лако, јер је изазвало гнев Римокатоличке цркве, која је тада имала велики политички утицај у Југославији, посебно на Титов режим. „Magnum Crimen“ је деценијама био на „црној листи“, због покушаја заташкавања улоге римокатоличке цркве у ратним злочинима.
Научни рад и друга дела
Поред „Magnum Crimen-а“, Новак је објавио низ других важних радова који су се бавили историјом југословенских народа, као и културним и научним питањима.
Међу његовим делима су: Антологија југословенске мисли и народног јединства, Ватикан и Југославија, Латинска палеографија, Скриптура Беневентана, као и студије о великим историчарима и научницима као што су Фрањо Рачки и Никола Вулић.
Новак је био аутор и бројних радова из области латинске књижевности и палеографије, као и историје цркве и културе, што га је учинило незаобилазним ауторитетом у тим областима.
Активности у музичком животу
Поред научне каријере, Виктор Новак је био активан и у музичком животу. Као председник Првог београдског певачког друштва „Корнелије Станковић“ и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду, као и Свесловенског певачког савеза у Прагу, Новак је имао значајну улогу у повезивању и култивисању музичких традиција међу југословенским народима.
Његово животно дело је оставило неизбрисив траг
Виктор Новак је био кључна личност у разумевању историјских и културних процеса на Балкану. Његов рад, нарочито у области истраживања злочина усташког режима, оставио је неизбрисив траг. Такође је битно истаћи да је био носилац неколико друштвено важних признања, а то је пред свега орден Светог Саве.
Иако је био жртва политичких притисака и покушаја заташкавања својих открића, Новак је остао веран истини, не бојећи се да разоткрије најмрачније аспекте европске историје. Данас, захваљујући његовом непрелазном труду, имамо боље разумевање догађаја који су обликовали модерну историју Балкана.
