Многи запослени Америчке агенције за међународни развој (USAID) стављени су на плаћено одсуство након што су наводно покушали да заобиђу извршне наредбе председника Доналда Трампа, наводи се у интерном допису од 27. јануара.
Према вршиоцу дужности администратора USAID-а, Џејсону Греју, званичници USAID-а су идентификовали „неколико акција које су изгледа осмишљене да заобиђу извршне наредбе председника и мандат америчког народа“.
„Као резултат тога, један број запослених у USAID-у смо ставили на административно одсуство са пуном платом и бенефицијама до даљњег, док не завршимо нашу анализу ових акција“, казао је Греј.
Портпаролка Стејт департмента рекла је 26. јануара да је државни секретар Мацко Рубио, у складу са наредбом, паузирао сву страну помоћ која се финансира преко Стејт департмента и USAID-а.
„Он иницира ревизију свих програма иностранe помоћи како би се осигурало да су они ефикасни и у складу са америчком спољном политиком у оквиру програма ‘Америка на првом месту’,“ рекла је Тами Брус.
Финансирање контрацепције у Авганистану и Гази
Одлуку су поздравили републиканци, а конгресмен Мајк Колинс рекао је да читав USAID треба да буде расформиран.
„Биденова администрација доделила је 15 милиона долара средстава пореских обвезника Авганистану који контролишу Талибани за помоћ у дистрибуцији контрацептива“, написао је он и додао да је тај новац могао да помогне многим ветеранима бескућницима.
Наиме, према извештају о финансирању у који је имао увид лист The Washington Free Beacon, новац је USAID наменио у јулу прошле године и прослеђен је Авганистану у августу.
Финансирање је део „ширег напора за промоцију репродуктивног здравља и родне равноправности“ у земљи у којој су талибани намetнули стриктна ограничења женских права, укључујући забрану девојчицама да похађају средњу школу, а женама већину радних места.
Извештај је такође открио да је USAID признао да ће „нека координација“ са талибанима бити неопходна за спровођење програма, иако је агенција нагласила да никаква директна помоћ неће ићи самим талибанима.
Портпаролка Беле куће Каролине Левитт рекла је да су Одсек за владину ефикасност (DOGE) и Одсек за менаџмент и буџет (OMB) открили „да ће 50 милиона долара пореских обвезника отићи за финансирање кондома у Гази“.
„То је бесмислено расипање новца пореских обвезника. Дакле, на то је фокусирана ова пауза, јер смо ми добри менаџери пореских долара“, рекла је Левитт новинарима.
Она је додала да су DOGE и OMB такође открили да је 37 милиона долара требало да буде послато Светској здравственој организацији пре него што је Трамп извршном наредбом иступио из СЗО.
Финансирање медија у страним земљама и њихово селективно извештавање
USAID се нашао на удару републиканаца лојалних новој администрацији због својих „распињичких“ програма, а широм света је критикован због финансирања невладиних организација, заједно са Националном задужбином за демократију (NED), које су подржавале тзв. „обојене револуције“ у разним земљама, под мотоом борбе за људска права, слободу и демократију.
Пример оптужби за подршку обојеним револуцијама је саопштење из октобра прошле године Службе државне безбедности Грузије (SSSG) у којем се наводи да су три „инструктора из Србије“, која су доведена у Грузију да учествују у програму који финансира USAID, активно регрутовала активисте с намером да „оркестрирају насилно рушење законито изабране владе Грузије“.
SSSG је саопштио да су ови тренери повезани са CANVAS-ом, Центром за примењене ненасилне акције и стратегије.
Пример је НВО Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције (OCCRP) основан 2006. са седиштем у Сарајеву, који амерички новинар и кооснивач Дру Саливан назива „највећом организацијом за истраживачко новинарство на Земљи“.
OCCRP се представља као потпуно независан, мада се у истрази медијских кућа из неколико земаља (Медиапарт, Drop Site News, Il Fatto Quotidiano, Reporters United, немачки јавни сервис NDR) наводи да је „структурно зависан“ од америчке владе.
Француски Mediapart пише да је OCCRP имао буџет од око 20 милиона евра и 200 запослених на више континената, заједно са 50 медијских партнера међу којима су The New York Times, The Washington Post, The Guardian, Der Spiegel, Le Monde и многи други мејнстрим медији.
Бројне донације
Од свог оснивања, OCCRP је од владе САД добио најмање 47 милиона долара. Томе се додаје 1,1 милион долара од Европске уније, 14 милиона долара од шест европских земаља, посебно: В. Британије (седам милиона), Шведске (четири милиона), а остатак долази из Данске, Швајцарске, Словачке и Француске.
Према проценама поменуте истраге, све те владе заједно су обезбедиле 70 одсто годишњег буџета OCCRP-а у периоду 2014.-2023., од чега су само САД обезбедиле 52 одсто. Вашингтон је 2023. платио НВО 11,7 милиона долара, што је представљало 53 одсто њених расхода те године.
Како интереси Вашингтона могу да утичу на истраге потенцијалних случајева корупције, Mediapart је показао примером са краја 2000-их, када су две америчке компаније, „Microsoft“ и грађевински гигант „Behtel“ именовани у наводним корупцијским скандалима у неколико балканских земаља.
Те приче нису биле покривене извештајима OCCRP-а, иако су се географски налазиле у сфери надлежности и наизглед одговарале уређивачкој политици.
Поменута истрага о USAID-у утврдила је да OCCRP није покрио причу о наводној корупцији, а Саливан је рекао да се не може да се сети приче, мада је инсистирао да би је покрио да је веровао да је важна.
У мејлу послатом новинарима OCCRP-а 2023. године, Саливан је признао да је „углавном тачно“ да његова невладина организација „није радила приче о САД […] ранијих година“, јер су сав њен буџет попуњавали Вашингтон и Фондација отвореног друштва, коју је основао милијардер George Soros.
„Нисмо могли да користимо новац америчке владе или Сороса за америчке приче“, написао је Саливан.
Што се веза са Соросом тиче, још у марту 2017., Fox News је извештавао да је USAID дао скоро 15 милиона долара Фондацији за отворено друштво, током другог мандата Барака Обаме. Средства су била превасходно за Соросове операције у Албанији и Македонији (данас Северној Македонији).
Везе са лабораторијом у Вухану
USAID се недавно нашао и на удару због нових открића о пореклу пандемије Ковида-19. Наиме, америчка НВО EcoHealth Alliance, која је сарађивала са лабораторијом у Вухану на истраживању корона вируса, добила је крајем 2021. грант од 4,67 милиона долара, иако су тада постојала многа отворена питања о улози у „јачању функције“ вируса ради истраживања.
Лист Washington Examiner је пре три године питао званичнике USAID-а да ли се разматрају проблеми са финансирањем ове НВО од стране владиних институција попут Националног института за здравље, као и чињенице да америчке обавештајне службе сматрају да је лабораторија у Вухану вероватно порекло Ковида.
USAID тада није директно одговорио ни на једно од постављених питања, већ је у допису навео да EcoHealth Alliance има „искуства са надгледањем динамике шумских болести у Либерији“.
Везе са „Буризмом“
USAID и украјинска енергетска компанија „Буризма“, нашли су се у центру истраге Конгреса о опозиву Трампа 2019. због повезаности са корумпираним украјинским олигарсима и Хантером Биденом, сином бившег председника Џозефа Бидена, који је био у управном одбору.
George Kent, тадашњи заменик помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања сведочио је да је USAID заједно са „Буризмом“ спроводио „кампању о чистој енергији“ 2016. у оквиру које су млади Украјинци писали есеје и добијали награде.
Кент је затим навео да је USAID, након што им је то напомено, задржао такмичење у есјеима, али прекинуо партнерство са „Буризмом“.
