Предодређен да постане седиште преторије Илирик, Царичин град код Лебана представљао је један од најстаријих и најзначајнијих византијских градова у овом делу Балкана, а данас археолошки локалитет од културног значаја. Основао га је Јустинијан I из жеље да овековечи свој родни крај. У току су археолошки радови, као и радови на изградњи визиторског центра и поплочавања пута до самог античког града, који ће, како је најављено, бити завршени до 15. марта.
Подигнут у првој половини 6. века у северозападном делу провинције Средоземна Дакија, недалеко од границе са Дарданијом, Царичин град заузимао је површину око 8 хектара, те био у функцији заштите јавних објеката и важних државних институција, попут цркве и војске.
Према речима кустоса лесковачког Музеја, који је задужен за Царичин град, саграђен је на уздуженој и узвишеној стени, утврђеној са три прстена бедама, изграђених од камена и опеке, који су уоквиравали три целине, Акропољ, Горњи и Доњи град.
Град је, према замислима цара, био предодређен да постане седиште префекта преторије Илирик. Kао нова престоница требао је да добије ранг архиепископије са јурисдикцијом над целом Дачком дијецезом и провинцијом Македонијом II.
Сматра се да рушевине Царичиног града представљају остатке некада значајног регионалног центра под називом Јустинијана Прима. Реч је о метрополи коју је подигао Јустиниан И са жељом овековечи родни крај – наводе из Музеја.
Специфичан је због тога што су се на улазу у град налазиле болница и терма. Како кустоси истичу разлог је хигијена, јер је у том периоду била изражена епидемија колере и куге.
Такође, истичу да су за епидимију сазнали преко узорака из канализације.
Терме
Терме су подигнуте према античким узорима, са великим простором за свлачење. У виду атријума крстасте основе. Ту су биле смештене каде за хладну воду и мањи правоугаони простор за прање ногу.
Грађевина се на истоку завршавала великом салом са правоугаоним проширењима са хипокаустом, кажу из Музеја. Додају да је сала била подељена две просторије, западну за презнојавање и источну са топлом водом, испод које се налазила просторија са ложиштем.
Атријум је био украшен подним мозаиком са представама разних живоиња, паун, ној, овца, срна, пантер изведених у квадратним пољима, која су била оивичена плетеницама. Насупрот томе, мозаици у тремовима били су у виду геометријских мотива – кажу кустоси.
Горњи град
Најразвијенију целину Царичиног града представљао је Горњи град. Био је брањен моћним бедемима.
Знатну улогу у формирању урбанистичке структуре имао је пад терена који је захтевао терасаста решења простора, као и подизање објекта у више нивоа. Око трга, као и дуж улица са покривеним тремовима подигнут је низ грађевина културног, управног, трговачког и јавног садржаја. Велике камене плоче покивале су читав простор у чијем средишту се налазила царева бронзана статуа постављена на стуб, кажу из Музеја.
Епископски део
Унутар бедема налазило се 9 цркава. Због тога се Царичин град сматрао светим местом. Додају да се Акропољ био одређен за сакрални простор и седиште епископије, којом је управљао епископ Јован.
Епископска базилика спада, како је речено, у прве објекте пронађене приликом првих ископавања Царичиног града 1912. године, а пронађена је и крстионица у облику крста, која је откопана 25 година касније.
Свако ко дође да се крсти морао је да уђе дубоко у крст. Тренутно није отворен за посетиоце, али ускоро ће моћи да се види све, чак и подни мозаици. Цистерна за воду и дан данас постоји и ту су сада налазе јапански шарани – кажу кустоси.
Према речима кустоса археолошка истраживања се и даље раде у Царичином града. Након завршетка посетиоци ће моћи да виде како је изгледала Јустинијанова задужбина која је почетком 7. века напуштена услед упада Словена.
Претпоставља се да је изградња Царичиног града започета 527. године доласком Јустинијана на власт, а да је град био насељен већ 535. године.
