Лаза Лазаревић поставио је темеље српске неурологије и био пионир у геријатрији. У геријатрији је направио значајан напредак отварањем Одсека за лечење стараца. Одељење с 13 постеља, 1881. године, смешта у закупљену кућу преко пута Опште државне болнице.
„Старост није ни здравље ни болест. И зато стари кад оболе морају другачије да се лече, те морају бити одвојени од осталих”, пише он. Значај његових речи можемо гледати и у овом светлу: у свету, геријатрија је од интерне медицине одвојена тек 1909. године.
Списку подухвата у којима је био пионир можемо додати и:
- оснивање прве лабораторије установљене при Општој државној болници,
- прву операцију катаракте,
- први опис Паркинсонове болести.
- Борио се за спровођење вакцинације против заразних болести,
- радио на сузбијању пегавог тифуса
1885. је као санитетски мајор и управник резервне војне болнице у Нишу. Рководио је болницом са 753 кревета и збринуо више од 1800 рањеника и болесника. Три године по завршетку рата, Лазаревић добија чин санитетског пуковника и постаје лични лекар краља Милана Обреновића.
Многе спасио сигурне смрти
Доктор који је спасао сигурне смрти многе пацијенте, из њених канџи није могао да извуче своје синове, Дамјана и Владана, који су умрли од туберкулозног менингитиса. Умро је од туберкулозе плућа у јануару 1891. године с непуних 40 година.
Објавио и изложио на седницама Српског лекарског друштва 13 радова из неурологије, 15 из интерне медицине, 18 из заразних болести, 5 из хирургије и урологије, 4 из фармакологије, 5 из токсикологије, 2 из бактериологије, 10 из епидемиологије, јавног здравства и судске медицине.
Лекар Лаза Лазаревић уживао је велики углед међу суграђанима. Супруга Полексија била је кћи Николе Христића, председника Владе Кнежевине Србије. Њен брат Коста, такође угледни дипломата и књижевник, био му је друг из младости, а др Владан Ђорђевић био му је кум.
Живео је у вили у Хиландарској улици. Упркос бројним обавезама, Лазаревић стиже да бесплатно прегледа и београдске ученике и питомце, чланове Београдске трговачке дружине, Женског друштва. Прича каже и да је забрањивао новинама да објављују похвале које су састављали његови пацијенти
