Треба разликовати два појма када је реч о куповини робе и услуга. С једне стране, саобразност робе или услуге (warranty, conformity) представља законску категорију и одговорност је трговца да роба или услуга буду у складу са уобичајеним радом или посебним захтевима потрошача. С друге стране, гаранцију (guarantee), којом давалац гаранције гарантује за своју робу или услугу посебном изјавом, представља додатни, вољни корак, којим се потрошачу могу обећати посебне погодности, али искључиво више у односу на законске одредбе. Саобразност је, дакле, законска обавеза, а гаранција – посебне погодности које се дају на робу.
Разлика између саобразности и гаранције у куповини роба и услуга
Када је реч о куповини роба и услуга, важно је направити јасну разлику између два појма: саобразност и гаранција. Ови појмови често изазивају конфузију, али су њихове правне и практичне импликације веома различите. Разумевање ове разлике може бити од суштинског значаја за заштиту права потрошача.
Саобразност робе или услуге
Саобразност (у неким контекстима позната као „warranty“ или „conformity“) представља законску обавезу продавца или пружаоца услуге. Њена сврха је да осигура да производ или услуга коју потрошач купује буде у складу са:
- Уобичајеним очекивањима – Производ мора испуњавати своју основну намену (на пример, фрижидер мора хладити, ауто мора бити способан за вожњу).
- Специфичним захтевима – У случајевима када је потрошач изразио одређене потребе (на пример, тражио је лаптоп са специфичном брзином процесора), трговац је дужан да испоручи робу која одговара тим захтевима.
Саобразност је регулисана законом, што значи да потрошач има права на основу прописаних стандарда, а трговац је обавезан да те стандарде поштује. Уколико производ није у складу са договореним, потрошач има право на поправку, замену, смањење цене или раскид уговора, у зависности од околности.
Гаранција
Гаранција (или „guarantee“) је нешто сасвим друго. Она представља вољни акт произвођача или продавца, који издаје посебну изјаву којом преузима додатну одговорност за свој производ или услугу. За разлику од саобразности, гаранција није законска обавеза, већ додатна погодност која може, али не мора бити понуђена.
Кључне карактеристике гаранције укључују:
- Добровољност – Није обавезна; произвођач или продавац је даје на основу своје пословне политике.
- Додатна вредност – Обећава погодности које превазилазе оне које прописује закон, као што су дужи рокови за поправку или замена без трошкова за потрошача.
- Посебна изјава – Условљена је формалним документом или изјавом који описују шта гаранција обухвата, у ком трајању и под којим условима.
На пример, ако закон налаже двогодишњи период у којем је роба саобразна, произвођач може понудити гаранцију која траје три године, чиме потрошач добија додатну заштиту.
Практичне разлике
Главна разлика између саобразности и гаранције лежи у њиховом правном основу и опсегу обавеза:
- Саобразност је обавезна и регулисана законом. Она осигурава минималне стандарде квалитета и исправности.
- Гаранција је додатна, добровољна погодност коју продавци или произвођачи нуде како би привукли купце и обезбедили њихово задовољство.
Зашто је важно разумети ову разлику?
Потрошачи често мешају ова два појма и нису свесни да њихова права у вези са саобразношћу постоје независно од понуђене гаранције. Уколико роба није саобразна, потрошач има право на заштиту без обзира на то да ли је гаранција понуђена или не. С друге стране, гаранција може бити од великог значаја као додатна сигурност, али није замена за законску саобразност.
Закључно, разумевање разлике између ових појмова омогућава потрошачима да боље штите своја права и да доносе информисане одлуке приликом куповине. Трговци, са своје стране, треба да буду транспарентни у објашњавању ових концепата, како би избегли несугласице и изградили поверење код својих купаца.
